Austrijski mediji pisali su o „teroru dece migranata“ nad profesorom jedne bečke srednje škole. Objavljeni su i snimci, a na njima srpsko kolo.
Vest o tom profesoru započela je pričom da je profesor pljunuo jednog učenika, ali kada se klupko odmotalo ispostavilo se da su đaci ti koji su kontinuirano maltretirali profesora.
Pomenuti profesor je zbog pljuvanja učenika suspendovan iz Više tehničke škole Otakring. Ta škola nalazi se u blizini tzv. Balkanske ulice u Beču, koja slovi za najopasniju bečku ulicu.
Od slučaja „pljuvanja“ pojavio se i niz drugih snimaka, koji su postavljeni po društvenim mrežama, a iz kojih proizilazi da su učenici ti koji su zlostavljali profesora već neko vreme. Na jednom snimku se vidi da profesora usred časa đaci gađaju teniskom lopticom, na drugom su mu učenici pustili srpsko kolo te se okupili oko profesora koji je bio pred tablom. Dalje se vidi kako profesor sedi, a učenici mu pištaljkom zvižde na uvo.
Epilog price, rekosmo, profesor vise nece raditi u ovoj skoli.
Zvuči poznato, jel tako? Pa zvuči, jer smo i ovde čuli bezbroj takvih priča poslednjih godina, a epilog je uvek bio isti: suspenzija profesora zbog nasilja nad đacima. Profesor to ne sme da radi, profesor treba da bude suzdržan, profesor je taj koji vaspitava đake, profesor mora da ćuti i trpi, u krajnjem. A koji bi drugi zaključak iz ovakvih priča i mogao da se izvede?
Ne treba prenebregnuti činjenicu da i među profesorima ima čudaka, koji su skloni neprimerenom ponašanju i , u krajnjem, nasilju. Ali, profesor je jedan, a đaka stotinu. Sa različitim karakterom, ponašanjem i vaspitanjem. Niko ne može osporiti činjenicu da su nam učenici poslednjih ( više godina) krajnje nevaspitani, da su im raznorazni “uvozni zakoni” dali priliku i šansu da rade šta hoće i kako hoće, i da im ti isti zakoni omogućavaju da se pozivaju na svoja prava. A gde su Zakoni za profesore, i gde su pravila ponašanja za jednu i drugu stranu kako bi moglo da se sudi ko je u pravu, a ko nije.
Profesori, i u bukvalnom smislu, ne smeju ni popreko da pogledaju đaka, a kamoli da preduzmu kakvu meru koja je sankcija za lose ponašanje. Oni su prinuđeni da razgovaraju, pregovaraju i dogovaraju se sa onima koji ih gađaju puškicama, teniskim lopticama, koji ih šutiraju, udaraju, rugaju im se, vređaju, smeju u lice…….a posle svega toga, kada usledi sasvim prirodna ljudska reakcija, da se pozovu na svoja prava (mislim na đake).
Ne stajem na stranu profesora, ali tek ne stajem na stranu obesnih đaka koji pune današnje škole. I koji nemaju poštovanja ni prema roditeljima, ni prema nastavnicima, a kako će tek da ga imaju prema ostalom svetu na ulici, u autobusu, u prodavnici….ili na bilo kom drugom mestu. A nemaju ga. U to se svakodnevno uveravamo na svakom koraku.
Kada vam je neki klinac ustao u autobusu da sednete? Možete li da se setite? Kada je neki klinac ponudio da vam pomogne u bilo čemu, zato što ste stari ili iznemogli? Kada vam se osmehnuo, rekao izvinite, hvala……pa ako hoćete i najobičnije dobar dan i doviđenja. Ako i jeste, to je tako retko da bi novine mogle da zabeleže slučaj.
A školska učionica, koja je nekada bila mesto na kojem su se sticala nova znanja, ali i učilo lepom ponašanju, odavno je otišla u zaborav. Ona školska učionica u kojoj su, nekada davno, udarane i packe, u kojoj se išlo u ćoše po kazni, gde je na neki način bio obeležen onaj ko je loš i koji je težio da se popravi i otarasi se te titule, učionice u kojoj je profesor bio car, a učenici budući profesori, lekari, piloti,kuvari, frizeri……koji se trude da što više nauče, ne samo o onome što će biti, već i o životu da nauče. Da postanu ljudi.
Nema toga više, a i neće ga biti uopšte sve dok kažnjavamo profesore zbog kršenja ljudskih prava učenika, a učenike mazimo i pazimo, uzgajajući nakaradne generacije koje pojma nemaju ko u priči treba da „kosi, a ko vodu nosi”.
Gde piše da sve što dolazi sa Zapada treba da progutamo i ponašamo se kao Zapad? Gde piše da našu decu treba da upropastimo, zarad nekih izmišljenih pravila i zakona? Ponudili nam na tacni, a mi ajd da progutamo. A to što ćemo se posle toga otrovati, nema veze. I otrov nam bolji od našeg meda, samo ako je tuđi.
15.Mart
