Portal Borba objavio snimak jedne bezbednosne službe s prostora bivše Jugoslavije sa dokazima – ko stoji iza paljenja knjige Gorana Vesića. Portal tvdi da je navedena služba objavila dokaze kako član veća gradske opštine Stari grad i predsedništva „Stranke slobode i pravde“ Branko Miljuš učestvuje u spaljivanju Vesićeve knjige u Beogradu.
Na snimku se vidi, dodaje Borba.me, da su saradnici Dragana Đilasa unapred bili pripremljeni i organizovano došli na spaljivanje Vesićeve knjige.
Problem, u celini gledano, lezi u cinjenici da se ljudi bolje organizuju u zlu, nego u dobru. Nema sumnje i da spaljivanje Vesiceve knjige nije bilo slucajno. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio juče da je policija pronašla trojicu osumnjičenih za paljenje knjige zamenika gradonačelnika Beograda Gorana Vesića, a da se za četvrtim traga.
Vučić je kazao za TV prva da je za njega paljenje knjiga i dolazak opozicije kući Gorana Vesića fašistički metod koji je bio zastupljen u vreme nacističke Nemačke.
Kad smo već kod toga…..nacističko spaljivanje knjiga bila je kampanja vođena od strane nemačke studentske unije (koja je postojala u razdoblju od 1919. do 1945. godine) a kojoj je bio cilj spaljivanje svih knjiga i drugih štampanih materijala koji su se suprostavljali nacističkim uverenjimaa i političkim stavovima. Uništavane su knjige, časopisi i svi ostali štampani materijali čiji su autori bili Židovi, pacifisti, verske osobe, klasični liberali, anarhisti, socijalisti i komunisti te knjige autora koji su na bilo kakav način bili povezani s judaizmom, odnosno pacifističkim, liberalnim, anarhističkim ili komunističkim uerenjima i stavovima.
Spaljivanje literature bio je napad na slobodu govora i pisanog izražavanja, odnosno na samo društvo koje ga njeguje.] Ono također demonstrira totalitarističku prirodu samog nacističkog režima zbog nasilnog određivanja šta pojedinac sme čitati, a šta ne. Među prvim knjigama uništena su dela Karla Marksa, a kroz celu kampanju uništena su i dela poznatih autora Bretolta Brehta, Alberta Ajnštajna, Remarka, Frojda…….
E sad, Vesić nije ni Ajnštajn, ni Breht, ni Remark, niti bilo koji od poznatih imena. Ali ni spaljivač nije ni Hitler, ni Gebels, niti bilo ko, ko odlučuje da se bilo čija knjiga spali. Spaljivanjem knjige, spaljivači zapravo šalju poruku. Poruka, hteli to da priznamo ili ne, prilično nacistički zvuči.
Oduvek me je zbunjivalo ponašanje i isključivost pojedinih političkih partija. I to upravo onih, koji se kunu u demokratiju i prvi su počeli da nas uče njoj, dovodeći je u ovu zemlju. Isključivost koja podrazumeva „ja tako mislim, a tako kako ja mislim je jedino ispravno. Sve ostalo je pogrešno – radikalno, komunističko, neispravno”. Čudilo me je odakle uverenje u njima da su bogom dani da svima dele lekcije, etiketiraju ljude i dele pravdu svima, samo ne i sebi.
Ili je to, možda, samo strah i gubljenje kompasa u situaciji u kojoj su ti svi argumenti i činjenice izmakli iz ruku, pa ne znaš šta ćeš, gde ćeš i kako ćeš. Biće da pred izbore, i najavljeni bojkot, opozicija gubi glavu jer ne bi da se obruka pred narodom, a ne bi ni da ispadne kukavica i prizna da je gubitnik, bar u ovoj igri, do daljeg. Do nekih novih izbora, mislim.
Neki komentarišu, “pa šta, nema tu elemenata za krivično gonjenje”. Dobro. Nema elemenata ni u tome što je predsednik Pokreta Dveri Boško Obradović, predsednika države nazvao „đubre izdajničko“. Pa šta, čovek tako misli. Ima pravo da misli.
Nema elemenata za što-šta još, i vozovi tako prolaze. A opozicija hvata na galamu i akcije, koje neke druge zemlje ne poznaju. A demokratiju preslikavamo od njih, jel tako beše? Ili, možda, mi imamo poseban ogranak ovde u Srbiji, prilagođen našim prilikama i mentalitetu?
Malo je sve nenormalno postavljeno u ovoj našoj zemlji, priznaćete. Malo smo zaboravili sta može, a šta ne može. Šta je po Zakonu, a šta nije. Šta priliči, a šta ne. A sve nas to vodi u anarhiju.
Ne govorim ja o tome je li Vučić dobar ili nije. Treba li ga menjati, ili ne. Je li upropastio državu, ili nije. I mnogo toga još lošeg, što mu se pripisuje. Govorim o metodama borbe onih, koji žele da ga pobede, i zauzmu njegovo mesto. To vam je isto kao da u ringu imate dva boksera, jedan je dobar, a drugi nije……ali ovaj, nikakav, želi da dobije meč. I onda koristi sve nedozvoljene metode, jer snagu nema, umeće ne poseduje, shvata da u ringu mogu samo da ga zgaze, i ništa drugo. Pa nalazi načine da se iz ringa nekako iskobelja, a da sudija podigne njegovu ruku, i proglasi ga pobednikom. Pa toga nema ni u crtanom filmu. I deca bi ovo prozrela, te neće odrasli. Pri čemu mislim na odrasle trezvene glave.
Te je, stoga, paljenje Vesićevih knjiga samo dimna zavesa, dok gubitnik ne smisli nešto novo. A sve novo smišljeno je gore od prethodnog i govori samo o „mudracu” koji ga smišlja, ne i o onome o kome smišlja.
29.Oktobar
