I opet se smrzoh ove subote, čekajući gradski prevoz, ne dočekavši ga. Protesti, ekološki ili kakvi god bili, pokušavaju da zaustave normalan život i da silom prisile one, koji ne misle isto, da osete njihov gnev i mržnju, i da ako je to moguće pređu na njihovu stranu. A to malo teže ide kod ljudi koji imaju glavu, i nešto u glavi. Doduše, nemaju mržnju, ali se gnev i ljutnja sasvim prirodno rađaju i kod njih, kada im neko krši njihova ljudska prava. A juče, ko za inat i Međunarodni dan borbe protiv kršenja ljudskih prava. Utrefilo se, ko kec na desetku.
Teror nad građanima, neistomišljenicima! Krupna i teška reč, reći će neko. Nije, tim pre nije ukoliko građani nikome ništa nisu učinili, niti su kome zasmetali, niti su ga napali zbog razlike u mišljenju. Stvar je svakog pojedinca kako će da misli, šta će da radi i ponaša se. Sve dok ne ugrožava drugog. E, tada to više nije stvar pojedinca, zna se čija je i zna se da neko za to mora da odgovara. Ne zbog toga što drugačije misli, već zbog toga što teroriše neistomišljenike.
Na jučerašnjim protestima, stotinjak simpatizera lidera Stranke slobode i pravde Dragana Đilasa blokiralo je autoput, a vozačima automobila koji žele normalno da prođu su pretili i psovali ih. Ako kažete da je to normalno ponašanje, zabrinuću se nad svojom normalnošću.
Ovim činom bezumlja, još jednom su pokazali da ne prezaju ni od čega i da im ne predstavlja nikakav problem da građanima onemogućavaju slobodno kretanje i pravo na normalan život.
Ono što je primetno, jeste da se u odnosu na prošlonedeljne proteste i blokade koje i tada nisu bile masovne, ove nedelje okupio još manji broj demonstranata. Jasno je da se protesti “rasipaju”.
Svi su se, u ovakvim prilikama, uvek delili. Pa i mediji.
Mediji koji rade za deo opozicije okupljen oko lidera Stranke slobode i pravde Dragana Đilasa otvoreno manipulišu ljudima predstavljajući kako je na proteste izašlo više ljudi nego što stvarno jeste. Čak i da jeste tako, opet stoji činjenica da ta manjina ne sme da maltretira većinu. I kraj price. Da ne govorimo o manipulaciji narodom, jer oni, koji nisu ostrašćeni, jasno prepoznaju snimke od prošle subote, koji su pokazani juče, kako bi se broj uvećao. O tome da su poneki, koji su želeli da prođu i nastave svojim putem dobili batine, neću. Zato što je to već primitivizam, koji nema veze ni sa čim, osim sa razjarenom grupom ljudi koji bi silom da nešto postignu. A ono neće, i ne može, na žalost.
Protesta je bilo i na jugu Srbije, a poruka je da se borba nastavlja jer konačni cilj – proterivanje kompanije Rio Tinto iz Srbije – nije ispunjen. Pobrkale se misli i ovima na protestu, pa zaboravili zbog čega su izašli na ulicu, i koji im je konačan cilj. Mislim da sanjaju proteste 97-me i 2000-te, ali to su samo pusti snovi. Mnogo toga nije isto, mada su ljudi manje više (barem kada je reč o predvodnicima) isti. Niko im, međutim, nije rekao da su se vremena promenila, prilike takođe, a i ljudi u ovoj zemlji. Niko im nije kazao da ljudi nisu ovce, i da su u međuvremenu naučili da misle i svojom glavom.
I da se ne zamajavamo mišlju kako su ovo ekološki dušebrižnici. Briga njih za ekologiju, politika njih zanima. To je ukapirao juče i Aleksandar Jovanović Ćuta, koji je u potpunosti, ogolio proteste i blokade.
“Ovo su politički zahtevi par ekselans. Svako ko se bavi javnim poslom i delatnošću, nebitno da li izlazi na proteste ili na ekranima, bavi se politikom. To je jasno kao dan “– rekao je Ćuta.
Ovom konstatcijom, Ćuta je jasno stavio do znanja da ovi protesti imaju isključivo političke namere i da ideja o bilo kakvom ekološkom skupu “pada u vodu”.
I šta ćemo sad drugari “ekolozi”? Imate li neku rezervnu varijantu laži, ili ćete nastaviti da ispravljate tuđa mišljenja motkama i prisilom? Nije lepo, a ni demokratski nije. Džaba se kunete u demokratiju, prosvestio se narod.
12. decembar
