Pomislismo da je stigao kraj. Broj zaraženih, na respiratorima i preminulih sveo se na male cifre. Pomislismo – e sad ćemo barem delimično da nadoknadimo ono što smo propustili i ono što nam nedostaje. Oćeš đavola. Stiže delta soj. U početku onako, bez veze, u nagoveštaju. Kao novi virus, kao zarazniji, ali manje opasan, preguraćemo i to. Tako smo mislili, ali izgleda da smo pogrešno mislili.
Ništa nije kao što je bilo. A mi smo se iz petnih žila trudili da bude. Sve što se događalo, događalo se on lajn. Stičeš virtuelni utisak, da je sve u redu na virtuelnom događaju. A nije. Folklorni ansambl „Mozaik“ , recimo, imao je onlajn probe. Ne mogu čak ni da zamislim kako je to izgledalo, ali ajde. Što se mora, mora se. I svi ostali događaji bili su onlajn, uključujući i brojna takmičenja, polaganje ispita, predavanja, seminare, kulturne događaje….sve on lajn, a mi srećni. On lajn srećni, razume se. Ni sreću nisi mogao da izraziš kao čovek, da nekoga zagrliš, da se zbog nečega obraduješ, da ti bude toplo oko srca.
Uživo se odvijao zivot samo u ambulantama, bolnicama, vakcinalnim punkotovima…… tu je bilo živo, jer drugačije ne može.
Korona se rasprostrla u našim životima, razbaškarila se i zauzela sva važna mesta koja su nam pripadala, sa zluradim osmehom da joj ništa ne možemo, jer ako pokušamo bilo šta – eto je, pokaže zube.
Ubismo se vakcinišući se, neki hoće, drugi neće…..uostalom pravo svakog čoveka je da hoće ili neće. A ne, dođe trenutak kada mora da se hoće. U protivnom si potencijalna opasnost zaraze. Guramo kako guramo sa tom vakcinacijom, čini nam se iz dana u dan da je sve bolje, a ono nije. Makar po najavama onih koji se zovu nadležni i struka, nije.
Delta soj? Odakle iskoči taj delta soj? I kakav je to virus? Koliko je opasan i šta nas čeka? Ako nas je korona iznenadila, pa neće valjda svaki novi soj iznova da nas iznenađuje. Zarazniji je duplo u odnosu na koronu, kažu. Simptomi su mu drugačiji. Svi nam objašnjavaju uz priprećivanja i zastrašivanja, niko da nam suštinski objasni šta treba mi da radimo da ne bi dobili taj soj, kako da se ponašamo? Možemo li da ga izbegnemo? Nemoj da nam se sve objašnjava, onda kada bude kasno. A uglavnom tada i stižu objašnjenja.
Kakvo crno opuštanje pored svakodnevnog uterivanja straha u kosti. Može li išta bez toga da prođe? Može li razložno nešto da nam se objasni, jer dušu više nemamo od kojekakvih uterivanja strahova. I od podsticanja griže savesti kod svakog od nas, da je nešto pogrešno uradio, pa mu je tako kako mu je.
Mnogi su računali da će ovo leto makar da zaliči na prethodna. Lično smatram da su na letovanje ove godine krenuli samo avanturisti i mazohisti. Oni koji su spremni na kojekakva iznenađenja, ne prijatna razume se, i oni koji su unapred odlučili da trpe. Da preskoče sve prepreke i izdrže sve propise, kako bi ušli u more i osetili toplinu sunca na obali. Svaka čast njima, kažem ja, ali meni se sve to ne dopada. I ne leži mi. Ako čovek nije srećan i miran u duši, teško da će mir naći na obali mora i smestiti ga u desetak dana. Izem ti ja takav odmor, ispunjen brojnim nemirima..
Živimo na određeno vreme i ad hoc, što bi se reklo. Pa šta bude i kako bude. Dr Kon reče da će delta soj stići pre septembra. Pa neka stigne. Dobrodošao, ionako nemamo nikog boljeg koga bismo dočekali. Sve nam je ograničeno i zabranjeno. Jedino što od tog delta soja očekujemo je – da se ponaša kao gost, a ne kao domaćin. A mi ćemo se za ostalo već pobrinuti.
09.juli
