Tradicionalna „Dečja nedelja“ pod sloganom „Podeljena sreća dva puta je veća“ svečano je otvorena početkom sedmice i trajaće do 11. oktobra, a ove godine je u znaku međugeneracijske solidarnosti i prijateljstva, koje su u vreme krize izazvane pandemijom korona virusa važnije više nego ikada ranije.
Svaki dan tokom Dečje nedelje biće posvećen različitim aktivnostima, sportskim, obrazovnim, a deca će učiti i o značaju zaštite životne, socijalnoj inkluziji I mnogim drugim temama, koje su – razume se osmislili odrasli.
Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević naglasio je da je ova nedelja posvećena samo deci i apelovao na roditelje da u ovih sedam dana pruže deci sve što od njih traze, ali i da razmisle koliko brzo prolazi period njihovog odrastanja, a da malo vremena provedu u zagrljaju svojih roditelja.
Međugeneracijska solidarnost i prijateljstvo važniji su više nego ikada u vreme ove krize, krize bez presedana, izazvane virusom korona, te je zato sustinski važno da se u ovom periodu okupe mlađe i starije generacije da budu zajedno – poručila je Ečeveri Burhard, zamenica direktorke UNICEF- a u Srbiji.
Baš lepo, baš dirljivo od strane svih odraslih koji će ovu nedelju posvetiti deci. Bolje išta nego ništa. Jedna nedelja u 365 dana, nije malo. Isfoliraće se odrasli u njoj za sve pare, i mislim da će njima biti zabavnije nego deci. Osim toga slikaće se za raznorazne televizije, govoriće o tome kako društvo i pojedinci brinu o deci, pokazaće i na licu mesta svoju preteranu brigu – pa će se razići kud koji mili moji, do sledeće Dečije nedelje i nekog sledećeg prigodnog datuma u kojem ćemo se setiti da u ovom našem, ne baš reprezentativnom svetu, postoje i neka mala bića, koja se zovu deca. Malecka, ali važna, zato što od njih – kao od gline – pravimo odrasle ljude, koji bi po di foltu trebalo da budu bolji od nas. A kako da budu bolji, kad mi ništa ne valjamo i pojma nemamo šta deci treba i šta je njima važno. Definitivno im Dečja nedelja malo znači, posebno nemaju pojma šta je to „međugeneracijska solidarnost i prijateljstvo u doba korone“, „inkluzija“ je za njih špansko selo, a da ne govorimo o raznoraznim drugim pojavama i terminima, kojima se razbacujemo ne bi li značaj te Dečje nedelje (koju smo usput mi izmislili) podigli na viši nivo i pokazali kako, eto, crkosmo od brige za decu.
A kada Dečja nedelja prođe, nastavićemo da buljimo u svoje telefone samo fizički prisutni, tutkaćemo i deci neki stari izanđani telefon da i ona bulje i nešto gledaju i biti ubeđeni kako brinemo o njihovom društvenom životu. Nećemo imati vremena da ih negde izvedemo da se izluduju u travi, pesku, blatu, da im pokažemo svet koji ih okružuje. nećemo imati vremena ni u kući da ih uključimo u neki posao kroz zabavu i tako učimo životu. Bićemo i nadalje mrtvi umorni kada treba pročitati bajku ili im otpevati uspavanku. Gluvi smo kada zapitkuju i interesuju se za kojekakve glupe stvari, dok mi imamo posla preko glave.
Mnogo toga nećemo činiti u svakodnevnom životu, nesvesni da loše radimo i da svojoj deci nismo ni od kakve vajde, osim što smo zaslužni za njihov dolazak na svet.
A o ekstremnim slučajevima zapostavljanja dece, pa i zlostavljanja, neću ni da govorim. To su stvari koje iz korena treba menjati i popravljati. Popravljati one, koji su njihovi uzročnici – dakle, poprvaljati sebe I stvarati nove i drugačije ljude.
Činimo li mi to? Ne bih rekla, makar ne onako kako treba. Dečija nedelja je lepa stvar, ne kažem ja da nije. Ali stvar koja je šlag na torti, pošto smo sve ostale stvari doveli u red. Kažite mi koliko, tokom čitave godine, kao društvo govorimo o tim malim bićima koja su, kako imamo običaj da kažemo, naša budućnost. Jesu li? Pa nešto nisam ubeđena da jesu, budući da ih pravimo po sopstvenoj meri, ako ne i gore. Nije Duško Radović badava rekao: „Tucite svoju decu kada počnu da liče na vas“.
Ne radimo dobro, ali koga briga. Ionako sve radimo reda radi. Neka je deci srećna ova Dečja nedelja, ako uopšte znaju da je njihova i, ako joj se uopšte raduju. Lično mislim da bi ih mnoge druge sitnice – koje su znale i naše bake – više obradovale od ove Dečije nedelje. Uostalom – ko pa mene pita šta ja mislim. I kome je uopšte to važno.
07.oktobar
