Juče je bio 8 mart za muškarce. Šalim se, 19 novembar, Dan muškaraca. Neki su za taj datum čuli, a mnogi i nisu. Zato što ga muškarci ne slave kao što žene slave 8 mart. A i što bi ga slavili, ionako imaju 364 preostala dana u godini, a ako baš hoćemo i Dan žena slave umesto žena. Štede ih, da se ne muče. Opet se šalim.
Prvo obeležavanje Dana očeva u SAD održano je 19. juna 1910. godine u Spokenu, u državi Vašington, a ustanovila ga je žena -Sondra Dod.
Nakon što je 1909. slušala propoved o Majčinom danu, Dod je poželela da ima dan priznanja i za svog oca. Dan očeva postao je nacionalno proslavljan praznik 1972. godine, a šire razmere ovaj dan poprima više od 90 godina kasnije.
Osnivači ovog praznika izmislili su dan da odaju počast svemu što termin „muževnosti” sa sobom donosi.
Na temu muškaraca i žena mogli bismo da raspredamo iz mali milion uglova. Nepotrebno je, čak opterećujuće za razumevanje odnosa u kojem od Adama i Eve do dana današnjih postoji neraskidiva veza između ta dva pola. I izvor opstajanja i trajanja sveta. Što će reći – muškarci su potrebni ženama, jednako kao što su žene potrebne muškarcima. I nisu isti, i ne mogu biti isti, zato i ne može da postoji borba među njima koja se vekovima vodi zarad kojekakvih muških i ženskih prava. I zarad njihove različitosti. Jer da nisu različiti, i da se baš u toj različitosti ne dopunjuju, ne bi ni bilo sveta.
I zato nisu potrebni ni Dani žena, ni Dani muškaraca. Valjalo bi da svi dani u godini budu njihovi. Ispunjeni razumevanjem i ljubavlju zarad trajanja nekih novih žena i novih muškaraca.
Svet se prilično preokrenuo poslednjih godina. Niko više ne govori o normalnom odnosu ova dva pola, niko ne upućuje na njihovu nužnu koegzistenciju, razumevanje i poštovanje. Svi nešto razglabaju oko borbe polova, oko ravnopravnosti jedne i druge strane, oko njihovih sposobnosti i nesposobnosti, oko njihove uloge u porodici i društvu uopšte……svi govore o nekakvom sukobu, koji treba rešavati, niko o zajedništvu o kojem treba brinuti i čuvati ga. A ja mislim da bi upravo na tome trebalo poraditi. Jer ta dva bića stvaraju porodicu, a porodica čini „osnovnu ćeliju“ zdravog društva. Neka je to rekao i Marks, koga mnogi danas ne podnose, ali je ispravno i zdravorazumski rekao. U nastojanju da nam predoči preduslov za izgradnju zdravog društva.
A je li nam društvo zdravo? Ne bi se baš moglo reći. Jesu li Marsovci krivi zbog toga? Pa nisu, sami smo krivi jer podležemo kojekakvim izmišljotinama savremenog sveta i kojekakvim nakaradnim vrednostima, trudeći se iz petnih žila da od muškarca i žene napravimo dve sukobljene strane, dva fronta koji su u neprekidnoj borbi za ostvarivanje nekakvih prava.
Kompleksna je to tema, za knjigu i više knjiga, a istina je jednostavna. Jedno bez drugog ne mogu, važno je samo taj odnos učiniti kvalitetnim, kako bi što više mogli i više bili srećni.
Bez obzira što se Dan muškaraca ne slavi, a Dan žena slavi, učinimo našim muškarcima da im taj dan bude za pamćenje. Nije glupo, ne zavaravajte se. Muškarci jesu na izvestan način jači pol, ali ko vam je rekao da njima nije potrebna pažnja i nežnost. Ne morate da im kupujete cveće, muškarcima se cveće ne poklanja. Tako je od sveta i veka. Što mi žene toga dana ne bismo pokušale da budemo onakve, kakve biu trebalo da budemo i oslušnemo – hoće li se i oni promeniti i hoće li biti onakvi, kakvi bismo mi želeli da budu.
U tome je poenta, koju smo zgazili i zaboravili. Ne bi trebalo, ukoliko hoćemo da i njima i nama bude dobro u ovom svetu. A rekla bih da hoćemo, samo ne umemo. Pa da probamo da umemo, sledeći svoje misli, i ne obraćajući pažnju na raznorazna ispiranja mozga. Ko kaže da su ti, koji pokušavaju nečem drugom da nas uče, u pravu? Gde je to zapisano?
20.Novembar
