Posle firme u Paraćinu u kojoj radnici za vakcinisanje protiv korone dobijaju novčanu nagradu, i firma iz Gornjeg Milanovca počela je sa istom praksom.
Menadžment preduzeća „Foka“, koje se duže od 20 godina bavi proizvodnjom ambalaže, doneo je odluku da radnicima sa potvrdom o vakcinaciji ili revakcinaciji da po 5.000 dinara, piše Blic.
Prethodno je firma iz Paraćina „Ljuba Invest“ odlučila da svakog radnika koji se vakciniše protiv korona virusa do 15. aprila,nagradi sa 6 000 dinara, i to je trend koji se u svetu pojavio pre oko dva meseca i za koji smo verovali da će teško doći i u Srbiju.
Ova pojava je, kao i mnoge druge, izazvala lavinu komentara. Aha, plaćaju ih da se vakcinišu. Ucenjuju ih da bi se državna politika lakše sprovodila. Rade ovo ili ono. Teorije i teorijice se nižu, ali sve bazirane na bilo kakvoj teoriji zavere. Svi nam, nešto, rade o glavi – čak i kada žele dobro. A nema razloga da žele loše, čak i ako nam se dobro ne dogodi. Pođimo od pretpostavke da neko želi da nam naudi. Pa plaća 6 ili 5 000 dinara da bi nama bilo loše. A zašto, kakve vajde on ima od toga? Nema odgovora na ovo pitanje, ali nas u principu odgovor i ne zanima. Bitna nam je teorija, koju razrađujemo i širimo.
Nikome ni na pamet ne pada da su u pojedinim momentima firme zbog radnika na bolovanju bile potpuno paralisane. Negde su stajale i cele linije, u nekim sektorima značajno je trpelo ugovaranje novih poslova, a nije bila retkost da manji privrednici i preduzetnici, zbog nedostatka kadrova, i potpuno obustave rad.
Danas, u najvećem broju firmi tvrde da imaju oko 50 odsto vakcinisanih od ukupnog broja radnika i to je neki prosek, generalno za sve velike sisteme u Srbiji, privatne ili državne . I to bi bilo neko razumno objašnjenje za sve one, koji uključuju razum i njime se služe.
„I u takvim okolnostima, plaćanje radnika da se vakcinišu nije nerazumam potez. Činjenica jeste da su mnogi građani na granici odluke da li se vakcinisati ili ne, i njima često presudan faktor može biti novčana nagrada. Istina, nije to neki novac u Srbiji, ali je činjenica da ovakvu praksu primenjuju mnogi poslodavci u svetu“, objašnjavaju u jednoj domaćoj firmi.
Podaci govore da su u svetu firme spremne da radnicima za vakcinisanje daju i do 500 dolara . Pojedine kompanije umesto novca nude i podsticaje u vidu dodatnih slobodnih dana, vaučera ili velnes programa za svoje zaposlene.
Jedan veliki trgovinski lanac, koji je poznat i građanima u Srbiji, ponudio je nedavno naknadu od 200 dolara svim zaposlenima u SAD koji se vakcinišu protiv kovida-19.Prethodno su slične poteze povukle i kompanije, poput Aldija i Dolar Dženerala, kao i kompanije za dostavu namirnica Instakart.
Ali, mi i dalje sumnjamo. Sumnjamo u sve i svakog, u svaki potez koji se napravi, u sve što miriše na bilo kakvu vrstu prinude i uticaja na naše pravo da odlučujemo sami. A uglavnom odlučujemo da budemo antiprotivni, čak i u korist svoje štete. I to činimo sve dok ne prigusti. Dok ne zapadnemo u nevolju, iz koje ne možemo sami i gde nam treba tuđa pomoć.
E, onda pribegavamo novoj, mada ne i nepoznatoj, praksi. Prelazimo u napad. Tražimo krivca i osuđujemo. Sve oko sebe, ali ne i sebe. A ako nam se nešto, ne daj Bože, loše dogodi, e tek tada dođi Bože pa se krsti. Usta ne pitamo, sredstva ne biramo, a u svemu tome često pripomognu i mediji praveći od naših priča senzaciju.
Valjalo bi da u svakoj situaciji, pa i u ovoj koja se pre svega tiče nas samih i našeg zdravlja pa i života, pokušamo da malo više angažujemo mozak. I razum, naravno. Zarad sebe, ne zarad drugih koji bi da nam naude, kako smo sebi utuvili u glavu. Zašto da nam naude, ne znamo ni sami, ali znamo da hoće. Aj da bar jednom u životu, makar, probamo da budemo normalni.
19.mart
