Gradski Portal 018 – 23.12.2018
Obradovala me je ovih dana jedna, naizgled sasvim jednostavna vest, ali vest koja suštinski može da promeni mnogo vaznih stvari u našim životima.
Ulični prodavač novogodišnjih ukrasa na Skveru omladine u Jagodini Dobrica Nikolić prodao je 400 novogodišnjih čestitki za jedan dan.Bio je, kaže, veoma iznenađen.“Kupci su i stari i mladi, izgleda da su svi pomalo zasićeni SMS čestitkama, pametnim i manje pametnim telefonima i šalju ih u istoriju“, rekao je Nikolić .
A onda sećanja počinju sama da naviru…….
Već sredinom decemba naši roditelji su počinjali da kupuju novogodišnje čestitke…….hrpu čestitki su kupovali. I sve su bile drugačije, svaka čestitka je imala priču, svaka čestitka je bila namenjena BAŠ nekome. Bilo ih je običnih sa Deda mrazom, zimskom idilom, decom sa poklonima, jelkom…..a bilo je i onih “malo luksuznijih” , posutih zlatom ili srebrom, koje su se slale posebnim osobama.
Oko pisanja čestitki okupljala se cela familija. Da sroči napisano, da preko izrečenih misli prenese emocije onome kome čestitku šalje, da taj neko kada je primi bude oduševljen…..i da je čuva. Da je čuva kao uspomenu na Novu godinu i one koji su mu poželeli sreću u njoj.
Poštari, s punim torbama čestitki, su u to vreme padali s nogu da ih uruče primaocima pre Nove godine i Božić. A deca su poštare čekala sa takvom radošću, kao da u torbi nose ne znam koje blago. Pa otvaranje čestitki, pa pitanje “za koga je” i “od koga je”, pa međusobno hvalisanje čija je čestitka najlepša. To se zove radost koju donose praznici, radost koja ne može da
se poredi sa današnjim pripremama za novu godinu, sa današnjim protokolarno poslatim SMS porukama koje kopiramo jedni od drugih i koje su sterilne do te mere, da normalnog čoveka mrzi i da ih čita. Samo pogleda identifikaciju na telefonu, i zna od koga je. Odgovori sličnom, sterilnom porukom, da “taj tamo neko” ne pomisli kako mi na njega ne mislimo.
Prave čestitke, one nekadašnje, smo stavljali pod jelku, I čuvali ih dok jelku ne raskitimo, a onda bi bile pohranjene u neku kartonsku kutiju ( najčešće od cipela) I bile čuvane kao draga uspomena. Pa otvoriš nekada kutiju, pa pogledaš, pa prebrojiš prijatelje, pa shvatiš koliko ljubavi i pažnje čuvaju ti “šareni kartončići”, kojima je neko poželeo da ti budeš srećan.
Ako se čestitke, zaista, vraćaju u naš život – znači da ima nade za nas. Znači da se I mi kao ljudi vraćamo životu. Znači da smo počeli ozbiljno da razmišljamo jedni o drugima. Znači da stvarno želimo nekome sreću.
Neki su, možda, to shvatili kupujući čestitke u ovoj 2018. Oni koji nisu, neka kupe koju i neka je pošalju, nije kasno. Možda neće dobiti čestitku za uzvrat, ali će iznenaditi nekoga i učiniti ga srećnim.
Najveća sreća je kada si srećan, zato što je neko drugi srećan. Kad to shvatimo, bićemo malo drugačiji ljudi. Da budemo “malo drugačiji ljudi”, to je prava čestitka za sve nas koji smo se “odljudili”.
23.decembar
