Gradski Portal 018 – 10.02.2019
Čudna je zemlja ova naša Srbija. Još čudniji narod živi u njoj. Sami sebi nismo jasni, a kako li ćemo drugima, koji dođu sa strane.
Neprestano govorimo o siromaštvu, teškom životu i nevoljama koje su nas snašle. Pleća nam se iskrivila od tereta koji nosimo, usta ne zatvaramo od žalopojki i teških reči.
Izađeš na ulicu – svi lepo obučeni. Uđeš u mega market – na red ne možeš da dođeš od gužvi i prenatrpanih korpi. Svratiš na kafu – kafić pun, nema mesta. U kafanama se jede i pije, ko da nam je zadnje. Slavimo slave, pravimo velike svadbe, idemo na more, vozimo automobile. Ali nam je loše. Gore nikada nije bilo. Ovako se više ne može, mora nešto da se menja.
U medijima čudo. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić otvara fabrike, gradi puteve i mostove, pomera stvari u svim oblastima života – ali ne valja. Fabrike mnogima nisu stvarne, mostovi i nisu neki, putevi nam izgleda ne trebaju, a i sve drugo što uradi – malo je. Nama treba još.
Protesti na ulici. Protesti su u redu, ljudi imaju pravo na njih. Ako im nešto fali, ako su nezadovoljni, ako žele nešto da promene. Protesti su u redu, ako se zna šta se njima hoće i kuda su krenuli. Mora čovek da zna, kad podvuče crtu, šta treba ispod nje da bude.
Vešala – simbol protesta! Šta se želi da poruči ovim simbolom? Hoćemo li na kraju puta svi da se obesimo, ili šta? Hoćemo li da vešamo predsednika, i zašto?
Pođimo od pretpostavke da hoćemo da vešamo predsednika? Šta onda, kada smo ga vešali? Hoće li nam tada biti bolje, hoćemo li tada imati više, da li će nam se životi posle vešanja promeniti?
Kada kažem – čudan smo mi narod, stvarno mislim da smo čudan narod. Ne znamo šta hoćemo i kuda smo krenuli. Bitno nam je da se utopimo u masu i da mislimo da je mnogo važno kada se izađe na ulicu, kada se ruši bilo ko ili bilo šta, i kada si silan na „silnim“ rečima, a na delima te nigde nema. Važno nam je da smo PROTIV, jer je grešan u duši svako ko je ZA.
Što se ne organizuje neki protest PROTIV nerada, licemerja, prostakluka, kukavičluka, nepoštenja, poltronstva…….što se ne seti neko protiv takvih stvari da protestvuje, pa da krenemo i sebe malo da ispravljamo. Lako je biti PROTIV drugih, lako je ružno o drugima govoriti, lako je tuđe greške ispravljati i tuđa dela stavljati pod lupu. Ajmo svi da stanemo na crtu, pa da trčimo. Da vidimo ko će prvi na cilj. Jer, taj ko bude prvi, taj je pobednik. A mi bismo da ne trčimo, a da smo na cilju.
Čudan smo mi narod, ponoviću opet. Druge bismo da vidimo i na vešalima, a sebe ni u ogledalu ne želimo.
11.Februar
