Milion puta sam rekla i opet ću da ponovim: nama glava služi da se slikamo za ličnu kartu, napravimo frizuru , nataknemo šešir ili još ponešto slično tome. Da mislimo, ma idi molim te, niko nam nije rekao da glavom treba i da mislimo. A ne razmišljajući svojom glavom sebi činimo medveđu uslugu i nanosimo ogromnu štetu.
Pođimo od korone. Počelo je sa belim lukom, tamjanom i vitaminom C – a sve to ubija virus garant, poručili su nam kvazi stručnjaci. I mi se odmah bacili na beli luk, tamjan i vitamin C. Potom su nam prijatelji iz različitih delova sveta slali „pouzdane informacije“ da maske ništa ne štite, i da čak mogu da budu štetne po naša pluća. I njima smo verovali, iako nemaju udaren pečat na svoje savete i preporuke. Milion sličnih informacija smo upili, po nekima se i ponašali, menjali navike iz dana u dan i sluđivali i sebe i svoju okolinu.
Preko Vajbera, Vocapa, Mesindžera svakodnevno dobijamo „proverene“ informacije od onih, koji žele baš nama da pomognu i spasu nam život. I mi verujemo, gotovo bezrezervno. Bez stanke i pokušaja da se u vest udubimo, da je analiziramo, da vidimo od koga i odakle dolazi i koju specifičnu težinu ima.
Poslednje lažne informacije ovih dana bile su na temu zbog čega kasne rezultati pi-si-ar testova. Kružili su po društvenim mrežama različiti skrin-šotovi, gde se navodilo da su uzrok za to protesti. Protesti su po jednima uzrok i ponovnog razbuktavanja epidemije, dok drugi smatraju da su za to krivi izbori. I tako ukrug, optužujemo jedni druge, i verujemo u sve
i svašta što nam do ušiju dopre i što nam šapnu neki „poverljivi“ izvori. I u tom ludilu sebe izlažemo najvećem riziku.
Vrlo je važno za verovanje da otkrijemo izvor informacije – da li je kredibilan, da li je to medij kome se može verovati ili neki opskurni portal, a možda i skrin-šot na koji smo naleteli na društvenim mrežama. I progutali ga bez vode.
U svakoj priči, pa i u ovoj, mora se znati kako se zove centralno mesto odakle stižu informacije. Mi to nemamo, imamo različite izvore koji se u međuvremenu prepucavaju i svađaju oko verodostojnosti izrečenog, mi ih slušamo i svrstavamo se na nečiju stranu, čak počnemo i da navijamo i sami komentarišemo na društvenim mrežama. Jer i mi nešto znamo, nismo glupi. Svi danas znaju, ne samo oni koji po di foltu treba da znaju. Sistem nam, dakle, ne valja.
Na stranu činjenica da, i kada imamo sistem, mi uvek idemo uz vetar. Da je obrnuto od sistema, ili će da se umre. Kakav si ti čovek, ako si saglasan mišljenju jednog Predraga Kona, Darije Kisić Tepavčević, Branislava Tiodorovića…..Oni nas lažu, i tu je kraj priče. Nema veze što su oni po struci najkompetentniji, nema veze što ne znamo da objasnimo njihove motive za laž, ništa od toga nema veze ……oni lažu.
Još kada se pojave lekari koji pišu peticiju protiv njih, e tek onda smo sigurni da lažu. Ne upuštajući se u analizu profila lekara koji se potpisuju, ne zanimajući se za niihov kredibilitet u medicini – nama je važno da su oni šarnuli svoj potpis na petiiciji. I to je dovoljno da im bezrezervno verujemo.
Ako tome još dodamo i medije, sklone iskrivljavanju stvarnosti, opet zarad nekih svojih ili interesa ljudi za koje rade, onda je slika kompletna. Živimo u totalnom informativnom haosu, u kojem smo bombardovani lažnim vestima, prihvatajući ih kao istinite i hraneći se njima, i u kojem imamo realne šanse da sami sebi upropastimo živote. Što vrlo često i činimo.
Kada neko kaže – kritičko mišljenje, mi i ne trepnemo. Kritičko mišljenje za nas na ovim prostorima se svodi na kritiku vlasti, svih onih koji sa njom imaju nekakve veze, u krajnjem i kritiku svega, što nismo mi, ljudi koji kritikujemo.
To ne znači da i kompetentni ljudi, naročito u ovoj sadašnjoj situaciji COVID a prepunoj nepoznanica za čitav svet, ne mogu da pogreše. Baš zato je potrebno kritičko mišljenje svih građana da i njih ispravi, ali da isparvi i sve one jurišnike koji jedva čekaju neko zlo kako bi širili laži i defetizam. Ubedite me samo jednim argumentom da treba stati na njihovu stranu. Samo jednim, ne mora više.
25.juli
