Broj obolelih, onih na respiratorima i preminulih raste iz dana u dan. Daleko je veći u odnosu na brojke s početka pandemije, ali smo mi, ili oguglali i navikli se, ili smo stvarno do te mere nesavesni da ništa ne može da nam pomogne osim zakonitog zatvaranja i zabrane da nos pomolimo napolju i da se pridržavamo mera koje nam se preporučuju.Tvrdoglavi smo ko mazge, i bez motke nam ne ide ništa u glavu. Kao da sve to treba da radimo zarad nekog drugog, a ne zarad sebe. Pa i da je samo zarad nekog drugog, trebalo bi – sledeći logiku ljudskosti – da imamo malo više pameti i savesti.
Članove Kriznog štaba, na čelu sa dr Predragom Konom, neki od nas odavno mrze. Usuđuju se da procene kako su neuki i glupi, bez srama komentarišu na ružan način njihove izjave, i vrlo često prave sprdačine na njihov račun, što je u najmanju ruku bezobrazno i nekulturno.
Mnogi se ponašaju kao da korona ne postoji, ne poštuju epidemiloške mere koje su na snazi, o čemu najbolje svedoči skandalozan snimak koji se je ovih dana pojavio na društvenoj mreži Facebook.
U jednom video zapisu može se videti prepuna sala ljudi u kojoj apsolutno niko ne nosi masku, a osim skandaloznog ponašanja pojedinaca u doba teške borbe sa koronavirusom, na meti se našao i – ko bi drugi, nego – dr Predrag Kon.
Nije za citiranje, čak ni za parafraziranje ono što piše,odnosno izgovara se na snimku. Dno dna svakog , iole pristojnog ponašanja, a o razumu ne bih ni da govorim. Razumu se, u ovom slučaju, reklo zbogom. A sve izgovoreno prati scenografija u pozadini, na kojoj se vidi gužva i čuju povici i smeh , kao znak podrške “pametnjakoviću” koji sve to izgovara, pa se time i ponosi stavljajući snimak na društvene mreže.
Komentari su raznoliki. Ima i onih koji, po sistemu „sličan se sličnome raduje“, dolivaju ulje na vatru uz dodatne pogrdne reči upućene Predragu Konu.
Ima, međutim, i razumnih mladih ljudi koji su rekli „Izvinite doktore Kon, stidimo se njihove sramote“.
Ne bih ja sada o komentarima, koji su i ovakvi i onakvi. O nama bih, kao ljudima, koji ne mogu da se stave u red u mnogim situacijama, u kojima je uključivanje savesti presudno. Ako nam sijalica ne pali u ovoj, po naše živote opasnoj situaciji, kako će se upaliti kada recimo neko traži od nas da štitimo životnu sredinu, ili štogod drugo, što nas se – smatramo – baš i ne tiče.
Savest nam je na nuli, i nikako da se pomeri s mrtve tačke.
Ali smo zato, kada zapadnemo u nevolju, spremni da kritikujemo sve i svakoga oko nas, optužujući druge, a ne sebe. Mi nikako i nikada nismo krivi. Pa ako, kojim slučajem, onaj gore bahati momak zaradi koronu, on će prozivati i Kona, i sve oko njega, stići će i do Vučića nije problem, samo će on ostati čist i nevin u priči. U tome je problem mnogih od nas. Što ne umemo da razlikujemo crno od belog. U svakodnevim prilikama, kao ni u važnim za društvo situacijama.
Zato nama treba korbač, treba neko da nam preti, da nas kažnjava, da nas udara po prstima, kako bismo se ponašali onako kako se ljudi u svetu ponašaju bez prisile.
U Italiji je, recimo, uveden policijski čas. Niko nije nikoga prozivao, niko se ni na koga nije ljutio, jednostavno se ljudi ponašaju po propisanim pravilima. Ne pomaljaju nos posle 22 sata uveče, i tu je kraj priče. Nije im potreban nikakav Kon da ih upozorava i preti im sankcijama, dovoljno je bilo da se u medijima saopšti odluka Vlade, i to je sve.
Ne valja nam posao, zato što mi ne valjamo. A kadra smo da u svakoj situaciji mudrujemo, kao najveći znalci. U sve se razumemo, i sve mi „pouzdano znamo“. A dr Kon, ni kriv ni dužan, postade meta nazovi „pametnjakovića“ koji se diče svojom glupošću i nedgovornošću. Hteli mi to da priznamo ili ne, narod smo koji mnogo voli da se ponosi onim, čega bi se svako pametan postideo.
11.Novembar
