Gradski Portal 018 – 24.06.2019
Pročitah negde ovih dana vest: Hrvatski motociklisti posetili KiM, večerali sa Albancima i sa pripadnicima ROSU i napravili zajedničke fotografije na kojima su pokazivali dvoglavog orla.
Pa šta. Neka im je prijatnan večera i nek se i dalje slikaju sa dvoglavim orlom. Našla se „braća po zlu“.
Meni je pažnju više privukla vest: U Splitu sve više Srba na letovanju: „Nemamo jezičku barijeru, a imamo puno toga zajedničkog, kazu splićani“
Beležimo rast vaših gostiju jer Split je grad bogate i kulturne i prirodne baštine, dobre hrane, sporta, muzike i festivala, brojni su razlozi zašto treba doći u Split“, kazu. Govoreći o Beogradu, oni isticu da su London i Beograd dve najbrže rastuće destinacije u Evropi.
Baš je lepo čuti ovakve stvari, a ima ih sigurna sam u mnogim primorskim mestima u koja su Srbi običavali da idu….I da se ne lažemo, vole naši ljudi da odu na Hrvatsko primorje. Vole da vide ta lepa mesta, lepe plaže, bolje se osećaju nego na nekim plažama u inostranstvu, jer nekima od nas Hrvatska još ne može da uđe u glavu kao inostranstvo. Deluje nam kao destinacija na koju je privremeno bilo problema otići. A eto, u Splitu će uskoro i „Igre bez granica”. Milina, dva u jedan ako se nađeš tamo.
Pa Pula….i u Pulu se rado odlazilo u vreme održavanja Filmskog festivala. Pa em letuješ na lepoj plaži, em gledaš dobre filmove.
Promenilo se vreme, bilo je svega i svačega u međuvremenu, radili smo….pardon…..radili su neke ružne stvari ljudi sa jedne i druge strane. Napravili su haos od divne zemlje koju smo svi
voleli i koja je bila naša, napravili su haos od ljudi koji su se međusobno voleli, a sada bi trebalo da se mrze jer svojim ponašanjem i današnji političari huškaju na mržnju i netrpeljivost.
Mnogo smo izgubili, ni zbog čega. Ustvari nije ni zbog čega, zbog onih koji nemaju nikakve veze sa nama, ali imaju nekakve koristiu od nas. Pa su nas lepo uvukli u igru, rasturili nam državu, uništili nam živote ( a to čine i dan danas) i teraju nas u nešto što nam se ne dopada. Barem svima onima koji su normalni u glavi.
A ti normalni i dan danas posećuju jedni druge, odlaze na Hrvatsko more jer je naše pobeglo zajedno sa delom Crnogoraca koji su, takođe, prodali dušu đavolu, ti normalni vole i dalje mesta koja su voleli, ljude i običaje u bilo kojoj od tih Republika, koje su se zajednički zvale Jugoslavija.
Epa, ti normalni jedino i mogu da ponovo naprave nešto normalno. Ako ne mogu da vrate Jugoslaviju, ako ne mogu da izbrišu silom nametnute granice, ako ne mogu da isprave iskrivljene ljude s jedne i druge strane, mogu da ih pobede ignorisanjem svega što nenormalno čine danas.
A čine, manjina i dalje čini i mrzi. Pa neka im je, ako drugačije ne mogu i ne umeju. Postoje i oni koji im neće praviti društvo, postoje i ljudi koji će otići u Split na letovanje, a i oni koji će odande doći ovde u Srbiju, postoje mnogi koji užiavju u druženju s „neprijateljima”, jer su nas takvima proglasili poslednjih dvadesetak godina.
Može li se biti normalan među nenormalnima. Itekako može. Što bi rekla današnja omladina “staviš ih na ignor” i teraš svoje. Mnogi će ti zameriti, al ne obraćaj pažnju. Stvari u drzavi ne mozes da promeniš, ništa ne možeš da ispraviš, a ne traba ni da se trudiš. Ono što ne možeš, i ne pokušavaš……što bi rekao vladika Nikolaj Velimirovič. Ali uradi ono što možeš. A možeš da voliš one koji nisu ništa učinili loše, koji nisu u lošem sudelovali, jednako kao i ti. I možeš da gradiš neki svoj, ljudski svet, u kojem nema granica i u kojem ne postoji mržnja. To možeš.
24.Jun
