U Srbiji su zvanično bez posla 22 doktora ekonomskih nauka.Oni ujedno čine i najmasovniju grupu među najobrazovanijim građanima koji su evidentirani u Nacionalnoj službi za zapošljavanje.
U proseku imaju oko 45 godina, dok su na birou rada prosečno 34 meseca.U toj evidenciji se nalaze i doktori medicinskih nauka, kojih je devetoro. Na posao čekaju oko 28 meseci i imaju 36 godina.
Iako bi bilo očekivano da se o sve njih poslodavci „otimaju“, u praksi očito to nije tako.Jer, prema podacima NSZ na posao u Srbiji čeka 151 doktor nauka, različite struke, od kojih su 92 žene.
Statistika potvrđuje da su ekonomija i pravo, a potom medicinske i društvene nauke, oblasti za kojima vlada najveće interesovanje onih koji se odluče da steknu osmi stepen obrazovanja.
Sramota, prva je misao koja čoveku padne na pamet. Sramota da 151 doktor nauka čeka na Birou za zapošljavanje. Čeka posao. Stvarno, jel to sramota ili šta je?
Mislim da je to pre tema za razmisljanje, no što je sramota. Sociološka tema. Doktori nauka na Birou za zaposljavanje? Šta traže tamo? Čekaju posao? Koji posao? Šta je posao doktora nauka? Ovo pitanje odmah inicira postavljanje novog pitanja – šta je to doktor nauka, ili ko je to doktor nauka?
Epa, sad – mnogo vam je pitanje komplikovano. Nekada davno se je znalo sta je i ko je doktor nauka. To je neki mnogo pametan čovek, pametniji od ostalih, koji ima visoke škole i mnogo znanja u glavi, koji se izdvojio od ostalih po nečemu i pred kojim smo se, bogami, klanjali kao prema posebnom.
Danas? Danas je doktor nauka „nešto“ što se postaje iz različitih motiva i pobuda – kako bi se neko izdvojio iz mase po jednom Dr na papiru ( pri čemu uvek insistira da se to Dr pri izgovaranju njegovog imena obavezno pomene, jer majka ga rodila kao Dr), pa zbog toga što mu milo kako bi se pravio važan u okruženju u kojem živi i radi, pa onda za inat nekom ko je već postao doktor nauka pa što ne bi bio i on kad je pametniji od tog nekog, onda se doktor nauka postaje zato što imaš nekog na nekom od privatnih fakulteta a on ti sredi da doktoriraš ( lud li si onda da ne doktoriraš)……i još veliki broj motiva i razloga, nesuvislih uglavnom, i onih koji nemaju veze s mozgom, a kamoli s doktorskom titulom.
Neću uopšte da spominjem duple doktore nauka, jer to je pak sada najnovija moda. Da dva puta doktoriraš na različitim fakultetima i budeš Dr Dr , pri čemu nisi dobar dan reko ni onom jednom Dr. Sačuvaj me i sakloni me Bože od kompleksaša i šupljoglavaca koji misle da odelo čini čoveka, odnosno Dr naučnika.
Da se vratim ja na početak. Ako ovakvi doktori nauka čuče na birou i čekaju posao, zlurado ću poželeti da ga nikada ne dobiju. Zato što, pod jedan – ništa ne znaju da rade, a po dva – sram da ih bude. Doktori nauka, pa čekaju posao. Umovi, pametne glave, školovani ljudi, sposobni i preduzimljivi – a ni posao sebi ne mogu da nađu.
Izem ti ja doktore nauka koji su sebi dozvolili da se nađu na spisku Nacionalne službe za zapošljavanje. Neka izvine oni pravi, ali ja više nikome ne verujem, jer više nemam pojma ko su pravi, a ko su krivi. I pravo da vam kažem – da mi plati neko danas, ne bih upisala doktorske studije. Pa to je, bre, sramota danas. Radije bih bila dobar kuvar, pekar ili krojač. Tu nema falsifikata, niti prevare. Ili znaš, ili ne znaš. Ili umeš, ili ne umeš.
06.jun
