Bezbednosne službe regiona, predvođene srpskim operativcima iz MUP I BIA, locirale su Radoja Zvicera, navodnog vođu “Kavačkog klana”, u jednoj od zemalja Južne Amerike.
Kako „Novosti“ saznaju, on neprestano menja boravište, pa čak i države ovog dela sveta, kako bi umakao poteri, ali mu policija praktično diše za vratom.
Preko nacionalnih biroa Interpola danonoćno se razmenjuju informacije, jer je za ovim Kotoraninom naša zemlja raspisala međunarodnu „crvenu poternicu“, a u međuvremenu se u potragu za njim uključila i Crna Gora.
U neko normalno vreme, normalnog informisanja građana, ovo bi bio kraj priče o Zviceru. Dok ga ne uhapse, a potom osude,ako se tako nešto dogodi. U današnjem izveštavanju, ovo je početak priče o Zviceru. Klupko se odmotava, od rođenja pa do dana današnjih – ko je bio, kakav je bio, s kim se družio, kako se ponašao – pa do najaktuelnijih događaja u kojima se u javnost iznose mnogi detalji vezani za ono što je radio, a radio je posao, za koji se ide u zatvor u bilo kojoj zemlji sveta.
Proučavamo ga i kao čoveka. Njegov advokat kaže da je porodičan čovek, a suprotna strana tvrdi da je jeo ćevape od ljudskog mesa. Sve to mi slušamo i gledamo svakodnevno, učestvujemo čak svojim mišljenjem, nadogradnjom priče i nazovi kritičkim stavovima, kojima želimo lično da rasvetlimo slučaj. A kritički stavovi kod pojedinaca su do te mere neumesn i glupi, da čovek ne može da veruje da sluša rođenim ušima
Šta će nama, običnim građanima, ova suluda priča? Treba li nam da svakodnevno slušamo grozne pojedinosti koje nam kvare život i raspoloženje? I čime je taj Zvicer zaslužio da postane “lik našeg doba” i troši stranice u novinama, ili minute na televiziji, iritirajući svakog iole normalnog čoveka.
Zvicer je, kažu, kriminalac. Pa što kriminalcu daješ toliko prostora, da zbog njega u medije ne mogu da stanu svi oni pametni, vredni, po mnogo čemu zaslužni ljudi. Naučnici, lekari, profesori, slikari, pisci, muzičari, zanatlije, poljoprivrednici…….ma da ne nabrajam više, znate li koliko u ovoj Srbiji ima ljudi koji zaslužuju da barem jednom u par meseci progovorimo o njima? Da pokažemo šta to oni rade, i šta doprinose zemlji u kojoj žive. Ne, mi se bavimo Zvicerom.
Svaka čast onima koji su ga locirali, koji ga traže, koji se njime bave i nadam se da će njihov posao dati rezultate. Svaka čast i onima koji će ga braniti, ne bih volela da sam na njihovom mestu. Ali svi oni samo rade svoj posao. Dobro ili loše, to je druga stvar. Ali rade svoj posao. I neka nas o tome izveste kada stignu rezultati, kao što o dobrom muzičaru ili glumcu pišemo i govorimo kada dobije neku nagradu, kada postigne neki rezultat. Kada uhapse tog Zvicera, neka nas obaveste. I kako će mu biti suđeno, neka nam kažu. Čisto da znamo da takvi više nisu tu u našem okruženju i da znamo da država radi svoj posao.
U međuvremenu bih volela, a verujem i vi, da se bavimo korisnim za naše živote stvarima. A ne ovakvim likovima, od kojih ti se kosa diže na glavi.
I volela bih, još da dodam, da svakoga dana čujemo nešto lepo. Da lepo ne guramo u zapećak, ustupajući prostor raznoraznim Zvicerima.
21.maj
