Da li moramo u životu baš sve da pokvarimo? Da poštovanje prema zdravstvenim radnicima, iskazano kroz aplauz u 20h, začinimo bukom protiv vlasti?
Prvo je krenula kampanja na fejsu kroz poziv svima da se pridruže buci u 20,05 h, pa je onda ta buka valjda negde i bila ( u mom kraju nije), pa se onda valjda završila, pa smo onda nastavili da je prepričavamo praveći kampanju za neke naredne dane.
Ne, nije sporna buka onih koji tu buku žele da proizvedu šerpama, loncima i poklopcima – sporan je pokvareni način realizacije te njihove ideje. Da se prišunjamo uz one koji već prave nekakvu vrstu buke aplauzom, da ih iskoristimo kad su već na terasama, da ih proglasimo svojima kada su već tu. To je bezobrazno i vređanje je dostojanstva svih građana koji ne žele „šerpašku buku“. Osim toga, to je uvreda za zdravstvene radnike kojima smo aplauzom želeli da kažemo hvala za sve učinjeno.
Oduvek su me nervirali niski udarci pojedinaca. Korišćenje tuđih potencijala za postizanje vlastitih ciljeva, zamena teza i podmetanje kukavičjeg jajeta. „Neki ljudi“ u ovoj zemlji su to oduvek činili. Od 97-me naovamo. Ali niko to glasno nije želeo da izgovori. Ili nije smeo. Ti „neki ljudi“ su 97-me na trgu Kralja Milana u Nišu koristili nezadovoljne radnike niških preduzeća, studente niškog Univerziteta, učenike srednjih škola i mnoge druge kategorije stanovništva, zarad postizanja svojih ciljeva. A cilj je bio – srušti Slobodana Miloševića, i dočepati se vlasti.
Ostalo znate, ne treba ja da vam prepričavam. Problem je u tome što „neki ljudi“ i dan danas ne mogu da shvate da babe i žabe ne idu zajedno. Da se, u međuvremenu, ljudska svest malo razvijala, da su građani Srbije nešto i naučili iz svog iskustva, da je prošlo vreme u kojem neko može da ti „soli pamet“ i da je „lupanje u šerpe“ zastarelaa metoda promene vlasti. Valjalo bi nešto novo smisliti.
Zapravo u tom grmu leži zec. Najpre – šerpaši nemaju vođu, kakvog su imali pre 20 i kusur godina. Nemaju jasan cilj (ako se izuzme smena Vučića i vlasti), nemaju argumente, a nemaju ni podršku onih iz međunarodne zajednice, koju su tada imali. Ništa nemaju osim šerpi, koje prilično jadno zvuče u sveukupnom nemanju.
I ono što je najvažnije – svoj cilj ostvaruju na krajnje bezobrazan način, uvlačeći neistomišljenike u svoju priču. A priča bledunjava, jedva se nazire. Toliko bledunjava i prazna, da prosto ne znam što uopšte trošim reči na nju.
Ustvari znam. Trošim ih zbog dodatne nervoze koju mi kao građaninu unose u vremenu ionako nervoznom i neizvesnom za sve nas. U vremenu u kojem ljudi strahuju za svoje zdravlje, za svoje živote, za posao i opstanak u krajnjem. Neće me iznenaditi ako gore navedena gospoda ne proglasi ovu vlast za krivca zaraze koronavirusom i traži njenu smenu zbog svega što se u međuvremenu događalo. Možda bi Vučić zbog toga mogao i u Hag, nego Haški tribunal više ne postoji, na sreću. Bio je rezervisan samo za Miloševića i njegovu družinu. Za Vučića bi trebalo izmisliti nešto novo.
Stvarno je BLJAK, što bi rekla deca.
28.aprila
