Mere koje se u Evropi primenjuju protiv koronavirusa faktički se mogu nazvati ratnim stanjem, smatra glavni tužilac Bugarske Ivan Gešev.
„Zapravo, ono što se dešava u Srbiji, koja je juče uvela policijski čas, situacija u Banskom (bugarsko odmaralište), situacija u Italiji i Španiji, gde policija preko zvučnika poziva ljude da se vrate kućama – to je ratno stanje“, rekao je Gešev za televiziju „Nova“.
Glavni tužilac pozvao je javnost da shvati da se zemlja zapravo nalazi u ratu za opstanak svojih građana.“Što pre to shvatimo, manje će biti žrtava“, istakao je Gešev.
Državni vrh Srbije je to shvatio i nove mere, odnosno naredbe su juče stupile na snagu. Valja ih se samo strogo pridržavati, jer mere ništa ne znače na papiru, a i uz kazne prekršilaca ništa neće značiti, ako je prekršilac izvor zaraze.
„Vadimo” se mi na raznorazne stvari, nedaće i nesreće koje smo preživeli, ubeđeni da smo stekli imunitet i da nam jedan običan virus sada ništa ne može. Zaboravljamo da smo poplave, požare, bombe mogli da vidimo, i eventualno negde pobegnemo spasavajući živote. U krajnjem, ako život i izgubimo, izgubli smo naš lični, ne ugrožavajući tuđe.
Virus, drugari, ne vidimo. I možda nas baš sada, dok se smejemo i izgovaramo rečenicu “ma ajde bre, kakva maska…..dal sam blesav da nosim rukavice……mene nisu ubile mnogo gore stvari, te će jedan virus…..itd itd”…..možda baš u tom trenutku naše uspavanosti, korona osvaja teritoriju. A mi se, posle desetak i više dana, krstimo s obe ruke gde smo je pokupili I post festum ljutimo na sebe , što smo bili neoprezni. “Pa nisam znao da je to toliko opasno” u tom trenutku ama baš ništa ne znači.
Znate šta je u priči gora stvar od ovoga? To što ugrožavamo druge, a niko nam nije dao pravo da to činimo. U trenutku, kada nam neko uskrati pravo da ugrožavamo druge, mi lajemo na sva usta kritikujući i pronalazeći sve ružno, što neko čini misleći na nas, i naše živote.
Policijski čas nas je baš uzdrmao. Oni, koje je ponašanje slično našem dovelo u situaciju da budu žarište koronavirusa u Evropi, na italijane mislim – oni ovih dana pozdravljaju uvedene mere, žale što nisu i sami na vreme reagovali, i apeluju da sve ispoštujemo, ne bi li se našli u sličnoj situaciji.
Bugarska je, izgleda, posmatrajući Italiju i Srbiju, shvatila da je potrebno odmah uvesti drastične mere. „Vreme nam ističe, ako već nije isteklo. Moramo se pripremiti za najnegativnije varijante. Ako želiš mir, pripremi se za rat, govorili su Rimljani. Ako ne budemo spremni, sumnjam da ćemo se svakog trenutka susresti sa italijanskim i španskim scenariom“, rekao je glavni tužilac Ivan Gešev.
Srbija je, po svemu sudeći, to uradila kad je zvonilo. Ali, i to nije kasno, ukoliko smo svi zvono čuli. Ukoliko poštujemo ono što nam se kaže, i ne izmotavamo se. Ukoliko pokušamo da štitimo sebe, kako bi i druge sačuvali. I pre svega, ukoliko zaboravimo na našu ukorenjenu zadrtost i potrebu da uvek nešto kritikujemo, da pronalazimo dlaku u jajetu, filozofiramo i mozgamo pokazujući višak pameti – ukoliko sve to gurnemo u ćošak dok ova nesreća traje, možda ćemo se i provući sa lakšim povredama.
Ako ne bude tako, zapamitite, na kraju priče nećemo imati koga da krivimo. Ni Vučića, ni Perića, ni Mikića, ni
Žikića…….krivci ćemo biti isključivo mi. Pri čemu, moram da napomenem, za naše, ali i za tuđe živote.
19.mart