Premijerno izvođenje predstave „Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji”, po romanu Bore Ćosića, u dramatizaciji Jelene Mijović i režiji Milana Neškovića, biće održano u petak, 17. aprila, od 20 sati u Narodnom pozorištu u Nišu. Reč je o ansambl predstavi, a za Neškovića je ovo peti komad koji postavlja na sceni niškog teatra.
Roman „Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji”, objavljen 1969. godine, predstavlja duhovitu i satiričnu porodičnu hroniku koja je postala jedno od kultnih dela jugoslovenske književnosti i za koju je autor dobio NIN-ovu nagradu. Predstava donosi priču o porodici koja opstaje zahvaljujući slobodnom duhu, ljubavi, umetnosti i unutrašnjem osećaju za pravdu, a njen ključni oslonac je – smeh, kao odbrana od straha, tame i svakodnevice.
„Ovaj tekst je zaista vanvremenski, iako govori o konkretnom vremenu Drugog svetskog rata, upravo zbog priče o porodici. Balkanska porodica, ovde konkretno građanska beogradska, nižeg srednjeg sloja, u kojoj se samo čita, peva i pleše, je ono što je najprepoznatljivije i danas i uvek će biti. Tu je utkan DNK našeg mentaliteta”, naveo je reditelj Milan Nešković.
Uloge u predstavi poverene su: Milici Filić (dete), Sanji Krstović (mama), Aleksandru Marinkoviću (tata), Aleksandru Mihailoviću (deda), Milošu Cvetkoviću (ujak) i Jasminki Hodžić (tetka), uz druge članove ansambla.
„Ovde je izvučeno dovijanje i snalaženje jedne porodice u nekim vremenima, koja su smutna i čudna vremena, da opstane i da preživi u tom haosu. Navikli smo da živimo u takvim vremenima. To je ta kopča sa današnjim trenutkom i što će publika prepoznati. Sve revolucije na svetu nose iste zamke, lepote i probleme. Velika su očekivanja i velika razočarenja. Tako ova porodica od velikih htenja i očekivanja, i svega što ih je snašlo u tom ratnom periodu, od velike euforije o slobodi i da se sve otvori u najlepšem smislu, u stvari dolazi do novog trpljenja”, rekao je Aleksandar Mihailović, koji tumači ulogu dede, dodajući da njegov lik daje poseban „šmek” i začin celoj priči.
„Čitava ova priča, kroz koju porodica prolazi, sve te situacije koje su nekad lepe, ali su vrlo često i tužne, ponekad zastrašujuće, pripoveda dete na svoj način. Samim tim što je ona mala, priča dolazi nekako infantilnije i nevinije. Sve te situacije koje su teške zapravo su pitkije za publiku, jer su prožete sa dosta humora i dečije naivnosti”, rekla je Milica Filić, koja igra dete i naratora.
Za scenografiju je zadužen Gorčin Stojanović, kostimografkinja je Marina Vukasović Medenica, kompozitor Božidar Obradinović, a koreografkinja Andrea Kulešević.
