Gradski odbor Srpske napredne stranke Niš u okviru svoje predizborne kampanje održao je sinoć tribinu pod nazivom „Heroizam i čovečnost u odbrani otadžbine 1998-1999. godine“. Međutim, tema tribine je bila i usvajanje Rezolucije o genocidu u Srebrenici.
Govornici na tribini general Vladimir Lazarević i istoričar i državni sekretar Dejan Antić istakli su da je odluka sramna. Prema njihovom tumačenju Rezolucija Srbe karakteriše kao „genocidni narod“. Posebno ističu da je cinično, jer tu inicijativu predvodi Nemačka.
„Nema veće tragedije i cinizma, nego da Nemačka koja je naslednica jedne nacističke države iz perioda Drugog svetskog rata optužuje slobodarsku Srbiju za genocid. Oni koji su pokrenuli ideju o usvajanju ovakve rezolucije u Skupštini Ujedinjenih nacija su potomci onih koji su vešali Srbe po Mačvi 1914. godine, koji su streljali đake po Kragujevcu, koji su ubijali po Kopaoniku 1942. godine“, poručio je Antić.
Dejan Antić dodaje da Rezolucija nema legitimitet, jer je za nju glasalo 40 posto članica UN-a. Zaključio je da Srbi nisu genocidan narod, već slobodarski.
„Nažalost, danas je Generalna skupština pokazala da više nije u funkciji i da dolazi vreme da se kao Liga naroda, pred Drugi svetski rat, razmišlja o novoj organizaciji. Ovo je sramota za Generalnu skupštinu i sramota za čovečanstvo. Ovo nije sumrak, ovo je potpuni mrak čovečanstva“, rekao je general Lazarević i dodao da je sramota da Nemačka, koja je učinila najveću katastrofu 20. veka, udara na nekoga.
Usvajanje Rezolucije je na ulice izvelo i građane Niša sa zastavama. Kolona vozila sa srpskim zastavama je prošla kroz grad, gde su ih dočekale i baklje. Oni su po svemu sudeći slavili kao uspeh ocenu analitičara naklonjenih vlastima u Beogradu da je danas za Rezoluciju o genocidu u Srebrenici u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija glasalo manje zemalja nego što je onih koje su bile suzdržane i protiv.
Rezolucija o Srebrenici kojom se 11. jul proglašava Međunarodnim danom sećanja na genocid u Srebrenici usvojena je na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija. Za su glasale 84 zemlje, protiv je bilo 19, dok je 68 zemalja bilo uzdržano.
U konačnom tekstu se navodi da krivična odgovornost po međunarodnom pravu za zločin genocida ne može odnositi na bilo koju etničku, versku ili neku drugu zajednicu u celini.
