Odlično, konačno i ponosno! Svaka čast! Na taj način jačamo rodoljublje i nacionalni ponos koji je jako potreban.
Po prvi put u istoriji po školama 1. septembra preko razglasa čuće se državna himna „Bože pravde“, najavio je ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Branko Ružić.
Sve pohvale za ovu ideju, koja će se konačno realizovati po prvi put.
U svim školama u Srbiji bilo bi dobro da se svakog prvog školskog dana u mesecu pušta na razglas himna ,,Bože pravde“, uz podizanje zastave Srbije na jarbol u dvorištu. Tako se radi u Americi i skandinavskim zemljama.
Zanimljivo je i to da će se od 1. septembra u ruskim školama svakog dana podizati državna zastava. Ministar obrazovanja Rusije je izjavio da će s početkom nove školske godine biti uveden nov običaj podizanja državne zastave u školama.
Naša je obaveza i dužnost da našu decu vaspitavamo u duhu vere koju su nam Sveti Sava i ostali srpski svetitelji ostavili u amanet i utemeljili nam put, Svetosavski put.
DOK NAM SRPSKA ISTORIJA NE BUDE PRIORITET I DVOGLED, DOK NE POČNEMO DA UČIMO IZ NjE I SAGLEDAVAMO BUDUĆNOST I RAZUMEMO OPASNOST… biće teško po nas, a ako je razumemo, videćemo i budućnost kao što iz nje vidimo prošlost, tako ćemo sagledati i opasnost. Mi moramo učiti iz sopstvenih grešaka… a imamo ih na pretek.
ŠTA JE SA OMLADINOM…?!
Ko je kriv što veliki deo naše omladine piše latinicom, koristi strane izraze, nosi majice sa engleskim i američkim zastavama, voli Mekdonald, sluša stranu muziku (više nego izvornu, domaću)…? Sve je to lepo i tu ne treba tražiti krivca. Treba delovati edukativno i vaspitavati omladinu, kako u školi, tako i kod kuće, baš onako kako se vaspitava i omladina u Americi i Engleskoj – da li oni nose majice sa srpskim grbom ili zastavom?
Vrlo retko na našim putevima (auto-put) možemo videti da se vijore srpske zastave, za razliku od puteva u Albaniji, Hrvatskoj, Grčkoj, Makedoniji… gde se na svakom mestu vijore nacionalne zastave (što je i vrlo lepo videti, jer tako poštuju i sebe i svoju državu). Zar se mi stidimo naše zastave? A onda se čudimo, što omladinci nose majice sa stranim zastavama… A uz to im pojedini direktori škola (bilo je i takvih slučajeva) skidaju majice sa likom srpskog heroja Gavrila Principa i sa zastavom Kosmeta.
Ako hoćete da uništite jedan narod, uništite njegovu istoriju – drugačiji rat vam nije potreban!“ Nažalost, to se nama dogodilo u prošlosti.
Kada se jednom narodu iščupa koren sećanja na slavnu prošlost, na svoje junake i vojne pobede, kada mu se iščupa istorijski koren postojanja i trajanja, on postaje zombi, masa, rulja. Takav narod gubi nacionalno dostojanstvo, poimanje državne svesti, prestaje da ima uzore i za njega više ništa nije sveto – pa ni žrtve koje su pale, da bi on danas uopšte postojao.
ZATO, MEMORIJALNI CENTAR ZA SVE SRPSKE ŽRTVE ŠTO PRE MORAMO IZGRADITI I IMATI… GRANDIOZAN, TO ZASLUŽUJU NAŠE SRPSKE ŽRTVE!
Sada, ima nade!
Mi danas imamo ono što nismo smeli da imamo decenijama (da nekoga ne povredimo) spomenik Stefanu Nemanji, tako grandiozan… otuda i tolike rasprave na društvenim mrežama oko istog… ali džabe, on će prkositi, podsećati i krasiti našu prestonicu vekovima… i niko se neće sećati ovih rasprava, ali će podsećati na period vladavine Nemanjića, što je i glavni cilj.
Posle grandioznog spomenika Stefanu Nemanji, Beograd je dobio još jedan srednjovekovni spomenik u čast despotu Stefanu Lazareviću. Koliko je eto vidite trebalo vremena da vitez koji je od Beograda napravio prestonicu dobije svoje obeležje i spomenik.
Danas imamo i film Dara iz Jasenovca. Tek sada vidimo koliku snagu imaju ovakvi filmovi poput ”Dare iz Jasenovca” oni su veoma važni za negovanje kulture sećanja na srpska stradanja. Konačno smo se oslobodili tih ludačkih stega lažnog ,,bratstva i jedinstva“.
Imamo i filmove o kralju Petru I, Balkanska međa i film o Košarama, zar je toliko godina bilo potrebno da se isti snime?
Urađen je i film o Milunki Savić, obnovljena je i njena rodna kuća koja je bila u korovu kao i kuća Dragutina Matića (Oko sokolovo), kao i spomenik Momčilu Gavriću… svi oni su skoro bili zaboravljeni do pre desetak godina.
Danas u Niš imamo Bulevar posvećen junacima sa Košara, na ovo se čekalo dve decenije. Ovo je velika stvar za grad Niš, koji je na ovaj način odao priznanje i počast herojima sa Košara, koji su dali svoje živote za našu Srbiju.
Danas se i ulicama u Srbiji daju naziv ,,Jasenovački mučenici“, što je bilo nezamislivo do pre par godina. Sve ovo treba pohvaliti, i nastaviti dalje.
JEDAN ZANIMLjIV ČAS: Ximna Srbije „Bože pravde“ (saznajte od kada datira himna Bože pravde i gde su joj koreni…)
Sa mojim učenicima i kolegama sam davne 2012. god priredio ovaj čas, koji i danas koristim u nastavi.
Korelacija predmeta istorija, srpski jezik i muzička kultura
Tekst pripremio – prof. istorije Đorđe Bojanić
Čas pripremili i realizovali:
Đorđe Bojanić, prof. istorije
Tatjana Cekić, prof. srpskog jezika
Vesna Marković, nastavnica muzičke kulture
i učenici 8. razreda OŠ “Bubanjski heroji“ Niš
U Nišu, decembra 2012. godine.
https://www.youtube.com/watch?v=t1CgiekasCU&t=212s
https://www.youtube.com/watch?v=TQegwSpYqa8
Priredio: Đorđe Bojanić, glavni urednik sajta Srpska istorija
