Na Filmskim susretima je sinoć prikazan igrani film „Mrak“, režisera Dušana Milića, koji kao temu obrađuje progon srpskog naroda sa Kosova i Metohije 2004. godine.
Režiser Dušan Milić istakao je da je cilj bio da film ostavi nešto što će se pamtiti.
„Ja mislim da je suština igranog filma, pošto je jako skupa stvar, da imate dve mogunosti u glavi – da napravi komercijalni uspeh i da bude gledan, što podrazumeva zabavan materijal. Ja sam se ovog puta odlučio da radim film sa jednom ozbiljno mtemom. Priča koja je mene na neki način potakla da se sa njom bavim. Ima već desetak godina kako sam napravio ovaj scenario. Mislim da je za igru i film važno da, osim da bude zabava, bude i nešto što čovek može da nauči, i ono što je bio motiv u ovom filmu, da ostane nešto da se ne zaboravi.”
Jednu od uloga u filmu tumači i Slavko Štimac, koji je prisustvovao projekciji u Nišu.
“Dušan i ja se dosta dugo poznajemo. Ja njega cenim, svideo mi se scenario, koji je najbitniji za početak rada, a onda smo radili temeljito iz dana u dan. Ja sam pokušavao da uđem u taj karakter na osnovu svog žvotnog iskustva, svojih emocija i intuicije, i trudio sam se da to bude verno prikazano, a gledaoci će da presude da li sam u tome uspeo.”
Štimac je istakao da se oslanjao na svoju intucijiju, bez kontakata sa ljudima sa Kosova, kao i da smatra da je to dovoljno.
“Ne treba da lično vidite. Svi znamo šta se desilo te godine. Čovek saoseća sa drugim čovekom i zna sa kakvim stanjima se susreće u određenim situacijama. Ja sam se rukovodio nekim informacijama i ličnom intuicijom prilikom pravljenja ovog karaktera. Mislim da je to sasvim dovoljno.”
On je istakao i da nema osećaj da je proteklo toliko vremena od njegove prve uloge do danas.
“Verovatno ljudi nemaju osećaj da vreme brzo prolazi. Kažu “kao da je juče bilo”, ali kad bolje razmislim nije tako, mnogo se toga izdešavalo.”
Miona Ilov glumila je hrabru devojčicu sa Kosova i Metohije iz velikog progona 2004. godine.
“Bila sam tada mlađa i nisam mogla da shvatim šta se događa, ali sam nekako vremenom uspela da se uigram u tu ulogu, potrudila se i dala sve od sebe da to bude kako treba i da ljudi stvarno dožive to, jer je jako teško da to shvati onaj ko nije doživeo.”
Ona je posebno istakla podršku Slavka Štimca.
“Mnogo mi je pomogao jer je uvek bio tu. Počeo je u mojim godinama i uvek je znao šta je trebalo da mi kaže.”
Govoreći o Mioni, i sam Slavko je u prvi plan stavio činjenicu da je bio u njenim godinama kada je tumačio svoju prvu ulogu.
“Otprilike je imala godina kao ja kada sam počeo da radim. Ona je inteligntna devojčica. Fino smo sarađivali, mi smo svi porodica. To je jako važno, da glumci sarađuju, da komuniciraju i mislim da se to uvek vidi i da publika to prepozna. Ja sam se trudio i bio tu ako treba da joj pomognem i da je posevetujem, jer znam kroz kakve procese prolazi.”
Publika je ispratila projekciju sa velikom pažnjom.
„To mi je vrlo značajno. Kada gledate film u bioskopu, to je koletktivni čin. Ako ti ljudi doživljavaju te slike koje se vrte na belom platnu kao jedno biće, to znači da je taj film dobar”, rekao je Milić.
Štimac je naglasio da reakcija publike znači da je film uverljiv i ubedljiv.
“Očigledno je da smo uspeli dosta verno da prikažimo jednu takvu situaciju. Način na koji je ovo napisano i prikazana pokazuje da ta priča ima univerzalnost. U bilo kom kraju sveta čovek je čovek, i kad se nađe u ovako očajnoj situaciji dođe do onoga do čega je došlo. Očigledno smo bili uverljivi i ubedljivi, s obzirom na to da je publika zaista divno reagovala.”
Film, možda i očekivano, neće imati širok domet kada je reč o međunarodnoj konkurenciji, smatra režiser Milić.
“Svi koproducenti i zemlje koje su pomogle ovaj film, pre svega finansijski, imaće distribuciju u svojim zemljama. Videćemo kako će situacija da se razvija po inostranim festivalima, pošto vidim da baš i nisu zainteresovani za ovakvu vrstu teme i priče koja dolazi iz Srbije.Nije možda sada taj trenutak, ali sam osetio da nije prošlo dalje. Moje mišljanje je da može da bude da kada mi priznamo Kosovo, ovaj film bude prikazan negde, a pošto se to nikada neće desiti, verovatno nikada neće ni pogledati ovaj film.”
