Pritisak Zapada na Beograd doveo je do izvesne promene u stavu srpskih vođa, pa se Beograd sprema da uvede sankcije Moskvi, piše ruski list “Komersant”.
Komersant to dokumentuje činjenicom da je potpredsednica Vlade Zorana Mihajlović optužila Rusiju da „vodi osvajački rat“ u Ukrajini i da se založila za to da Srbija „odlučuje i koordinira svoju politiku sa EU“.
„Uvođenje sankcija Rusiji nije isključio ni predsednik Aleksandar Vučić“, navodi list.
Uostalom, i Spoljnopolitički odbor Evropskog parlamenta prošle nedelje je zatražio da se poveže nastavak pregovora o integraciji Srbije u EU sa pridruživanjem Beograda sankcijama protiv Rusije. Šta je to drugo, nego ucena. Na drzak i bezobrazan način, kakav Zapad neguje godinama unazad,ne samo prema Srbiji. Zapad to čini baš uoči formiranja nove Vlade, ne propuštajući priliku da u sve umeša svoje prste i sve zabiberi po svojoj meri.
Kako stvari stoje, oštri zahtevi Zapada su imali efekta. Srbija je prošle nedelje podržala rezoluciju UN kojom se osuđuje Rusija zbog održavanja referenduma i pridruživanja četiri ukrajinska regiona. Promenila se pomalo i retorika srpskih lidera.
Ni predsednik Vučić više ne isključuje uvođenje antiruskih sankcija. On je prošle nedelje rekao da će Beograd „zadržati sadašnju poziciju da ne uvodi sankcije Rusiji sve dok šteta za
Srbiju ne postane značajno veća i dok ne bude morao da prihvati drugačiju realnost“. A realnost kreira Zapad.
Taj isti Zapad je momentalno horski zapevao istu pesmu. “Upozorio bih Srbe da ovo nije ona njihova majka Rusija, izjavio je ovih dana ambasador SAD u Srbiji Kristofer Hil.
Hil je rekao da zna da je to teško i da Srbija ima decenijama dobre odnose sa Rusijom, ali da je ovo veoma drugačija Rusija, Rusija koja brutalno napada svoje susede i da Srbija treba da se izjasni. Rekao je da ne stavlja taj stav Srbije u kontekst posledica, već da govori da ovo nije stara Rusija, ona iz devedesetih, radi se o sasvim novoj situaciji i Rusiji, koja se ponaša protivzakonitao i Rusiji koju većina sveta osudjuje, ukazujući da je to pitanje za Srbiju.
E, na ovom mestu sam imala potrebu da se upucam u glavu. Možda je gospodin Hili diskretno želeo da nam kaže da i današnja Amerika nije isto ko što je bila, 1999 recimo, da se ne navraćam na ranije događaje. Da više neće da nas bombarduje i da će sada da nas voli, čuva, mazi i pazi- samo da se pridružimo sankcijama Rusiji.
Batalimo ljubav, ko koga voli i ko je kome majka. Ajmo da vidimo šta time dobijamo osim prljave ucene? Šta ćemo posle uvođenja sankcija Rusiji?
Govoreći o mogućoj pomoći SAD u slučaju da Srbija bude pogođena ako uvede sankcije Rusiji, američki ambasador je rekao da njegova zemlja radi na tome da Srbija ima raznovrsne dobavljače energenata i da će nastaviti to da radi, kao i da je to u interesu obe strane. Pazi – oni rade na tome, a dok ga odrade – ode baba s kolačima. I u interesu je obe strane, pazi bogati. Koji je to naš interes, osim da stanemo u red brojnih poslušnika koji će zimus da cvokoću zubima i da psuju sve odreda, sebe ponajviše jer su dobrovoljno pristali na cvokotanje.
“Američke kompanije su vrlo zainteresovane da Srbija pronađe dodatne ponuđače energenata, kako ne bi živela pod ucenom kakva dolazi iz Rusije“, rekao je Hil. Ne, ipak ću ja da se upucam. Oni su “zainteresovani”. Kakav izanđani vokabular. Ne lipši magare do zelene trave mi se više dopada.
„Razumem da je to veliko pitanje za ljude u Srbiji. Ali ih takođe pozivam da razumeju veliku razliku između tog veoma teškog pitanja i situacije u kojoj sada imamo veliku silu(ćuti, barem je priznao da je velika) koja se ponaša drugačije i pokušava za sebe da otme nešto što pripada susedu. I to je sasvim drugačija situacija. I ne mislim da je dobro osvrtati se na istorijske sličnosti, mislim da treba da se okrenemo rešavanju situacije kakvu imamo danas“, rekao je Hil.
Hvala ti brate Hil, znamo da smo u procepu, i radićemo kako budemo morali (sa stanovišta naših interesa, razume se), ali imamo jednu poruku za tebe na kraju priče: Ovde u Srbiji ne stanuje Zelenski.
20. oktobar
