Ili je svet načisto poludeo, ili ja ništa ne razumem. Pod milim božijim bogom ništa ne razumem. Naročito ne razumem zlo koje se ukorenilo u ljudima i ozbiljno preti da postane normalnost, i da ga kao takvo više i ne primećujemo. A uz zlo ide i mržnja, mržnja – što bi rekao Slobodan Milošević „ničim izazvana“, prosto mržnja iz hobija.
Mržnja pojedinih ljudi prema predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, postala je – ne bih znala kako to da nazovem – postala je vrlo in, i u modi je. Ko ne mrzi Vučića, taj je bezvredan lik koji nema pojma šta se događa u zemlji, i ništa ne kapira, posebno mu nije jasno zašto je Vučić crni đavo, koga po svaku cenu treba skloniti da ne upropaštava više Srbiju, a i svet je počeo da upropaštava u poslednje vreme.
Šta god uradio – ne valja. Ponekad se pitam je li on programiran da radi sve što ne valja, ili mu to naprosto dobro ide?
Najsvežiji primer: Kad predsednik Srbije Aleksandar Vučić objavi da će mladi dobiti po 5 000 dinara pred Novu godinu, ili da će svi građani dobiti novčanu pomoć od svoje države da bi lakše prošli kroz krizu, tajkunski mediji i opozicija ga razapnu na krst.
Kad Vlada u Berlinu donese odluku da svim građanima na ime pomoći plati decembarski račun za grejanje, cela Nemačka aplaudira i hvali kancelara Olafa Šolca.
Licemerje, dvostruki aršini, zloupotreba građana u političke svrhe……nazovite to kako hoćete, ali je potpuno jasno da mrzitelji lika i dela Aleksandra Vučića koriste svaku priliku da ga napadnu i lažno optuže. Čak i kada te
optužbe nemaju mnogo veze sa logikom i zdravim razumom.
A Vučić ima neprijatelja koliko voliš. Što u svom dvorištu, to i u tuđem. Eno ti Hrvatske. Stalno se dobacuje kamenicama preko plota. Pitaj Boga šta više nije smislila, kao da nema šta drugo da radi osim da blati Vučića i Srbiju.
Govorim opet o najnovijem napadu, a ima ih za izvoz.
Hrvatski „Večernji list“ objavio vest u kojoj tvrdi da predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Mađarske Viktor Orban prave nekakav manevar, na konto dogovora koji su nedavno postigli o izgradnji naftovoda prema Mađarskoj, usled odluke o zabrani kupovine ruske nafte, a koji će Srbiji omogućiti snabdevanje jeftinom uralskom sirovom naftom, što kako kažu „Hrvatska nikako ne sme dozvoliti, jer bi tako postala strateški zapećak“. I ne mogu naftovode graditi oni,koji su podrivali evropsko jedinstvo – ocenjuju braća Hrvati.
Alo braćo Hrvati, jeste li vi normalni? Što jednom ne počnete da gledate svoja posla i prestanete da se bavite Vučićem. Obolećete od Vučititisa, ako već niste.
I tako malo mrze naši, malo njihovi, a onda šlag na torti budu gosti poput ambasadora Kristofera Hila, koji se razbaškario u našoj zemlji i ponaša se kao predsednik države. Doduše, američkom ambasadoru Kristoferu Hilu ni do sada nije bilo strano da iskače iz šinjela diplomatskog bontona i da se otvoreno meša u „srpsku političku kuhinju“, ali je poslednjim istupom u vezi sa našom južnom pokrajinom prešao sve granice licemerja, poručivši da će se Srbi jednoga dana probuditi i shvatiti da su Albanci uzeli Kosovo za sebe. Provokacija ili bezobrazluk, kako god. Ako je i od Hila, mnogo je brate.
Što bi rekla moja baba (opet ja prizivam moju babu,koja je neškolovana,mnogo pismenija od mnogih) – dobro je i živ. Mislim Vučić. Posle tolikih kamenica iznutra i spolja, on stoji na nogama. I trpi. Doduše, ponekad verbalno uzvrati novinarima, a kada to uradi – e tek onda dođi Bože da se krstiš. Tada ga razvlače po medijima jer je napao novinare, i mrze još više.
„Ako nekoga mrzi mnogo ljudi, to mora da je dobar čovek“ – rekao je Vilijam Šekspir. To i ja mislim. A vi, ako tako ne mislite, počnite odmah da mrzite Vilijama Šekspira. Izgleda da je Vučić i njega obrlatio.
13. oktobar
