Srbija između čekića i nakovnja, na pustom ostrvu, što bi se reklo. A okolo ajkule iskeženih zuba i pretećih pogleda sa željom da je progutaju, čim trepne. Hoće u Evropu, a neće da uvede sankcije Rusiji. A Evropa je neće bez sankcija Rusiji. Hoće dobro za svoj narod, ali neće da joj drugi tumači šta je za nju dobro. Pristaje na kompromis, ali samo na kompromis od kojeg ima vajde. I ne guta gluposti umišljenih gazdi, koji su navikli da funkcionišu po principu: Tako je, samo zato što ja kažem da je tako. I ume da razlikuje brak iz ljubavi, i brak iz interesa.
Nije ni Evropi lako ovih dana, hoću reći ovih meseci. Nema Evropa srpski mentalni sklop u glavi.Ta stara dama ovih dana ostaje bez ponosa, iako ima na čemu da ga gradi. Gubi svoj identitet, samopoštovanje, dostojanstvo. Samo ona zna zašto to čini, gledano sa strane deluje sasvim besmisleno i glupo.
Profesor istorije Srđa Trifković kaže: “Evropska unija je prerasla u puku transmisiju američkog hegemona koji krotko i poslušno izvršava sve naloge,čak i u korist sopstvene štete”. Stari kontinent, koji je imao sreću da ga ne otkriva Kolumbo, pretvara se u vazala beskonačnih razmera. U vazala onih, koji su bili amebe dok je ona bila dama.
“S jedne strane imamo kancelara Šolca koji na NATO samitu u Madridu sa entuzijazmom govori o tome kako je NATO – svi za jednog, jedan za sve- a sa druge strane 11. jula predsednik Unije nemačkih sindikata upozorava na milione nezaposlenih kao posledicu odsecanja Nemačke od ruskih energenata. U toj i takvoj EU Srbija apsolutno nema šta da traži”- kazao je profesor Trifković.
Danas je EU postala ideološka mašina za mlevenje identiteta koja nameće migrantske kvote, bizarne moralne principe i koja je postala puki satelit SAD, objašnjava istoričar.
Ruku na srce Zapad je u protekle tri decenije uložio ogromnu energiju i resurse da Srbe “prevaspita” i da ih natera na prihvatanje postmodernih obrazaca bizarnog i devijantnog odnosa prema životu, svetu i čoveku.Izgleda da je taj poduhvat bio prilično neuspešan, što govori da za nas ima nade. Srbin ostaje Srbin, sa svojim stavom i svojim inatom. I ne odriče se tako lako svoje tradicije, kao što to čini Evropa.
Kada bi Srbija prihvatila sada sve ono što EU od nje traži ( uništenje Republike Srpske, priznavanje lažne države Kosovo), zasigurno ne bi dobila nikakvu kompenzaciju,pa je glupo da to čini. Sreća što u ovom trenutku Zapad ima”preča posla” od toga da “lomi kičmu Srbima”.
“Integrisati se isključivo samo u taj Zapad za Srbiju ne bi donelo nikakav benefit, a predstavljalo bi moralni i materijalni sunovrat” – kazao je profesor Trifković.
Sva je sreća te Srbija ima mudrog predsednika, koji je sve ovo na vreme pokapirao. I koji vešto pliva u mutnim vodama zapadnjačkih nameštaljki i smicalica.
“Kada radite protiv svoje zemlje i sebe ubedite da radite u korist svoje zemlje, to je najgore. Oni koji rade za zapad kažu – mi Srbi moramo da privežemo svoj čamac uz veliki zapadni brod, a drugi – da smo mi Srbi suviše mali pa treba da privežemo naš brod uz rusku luku. Vidite, ja hoću da imamo svoj mali brod koji će slobodno da plovi svuda pod srpskom zastavom, bez tuđe zastave. Takvu ću politiku da vodim” – rekao je predsednik Aleksandar Vučić u intervjuu ovih dana.
Ko razume – shvatiće. Nagledala se Srbija i onih koji rade za druge, i onih koji rade za svoju državu. Okusila i ovaj i onaj lebac. I dobro zna da su korist od vazalstva imali samo oni, koji su prodavali svoju zemlju za male pare, narod nikada. Te stoga – slađa je i korica hleba od bogate trpeze, ako je tvoja i ako ne moraš čašću da je platiš.
15. juli
