Jasno mi je mnogo toga od današnjih zbivanja u svetu, ali jedna stvar mi nikako ne ide u glavu: Je li Zapad toliko glup da ne kapira neke stvari, ili sam ja glupa a oni mnogo pametni, pa ih ne razumem. Primena iste metodologije pritisaka na malu Srbiju, i preveliku Rusiju – naprosto izgleda smešno. Osim ako ja nisam, kao što rekoh glupa, pa nešto ne kapiram u priči.
Ovih dana nam sa zapadne strane Atlantika toliko naturaju ideju o superiornosti „američkog sveta“ da sve postaje komično i prelazi u banalnost, kada je protivteža „ruski svet“. Posebno je banalna teza, koja se papagajski ponavlja u krugovima zapadnog sveta i njegovih vazala – da u Donbasu Rusi sprovode genocid, dok Ukrajinci tek „rat vode traljavo“.
U nedostatku ozbiljnijih tekstova i analiza koje bi racionalno i sa čvrstim dokazima objasnile svetu o čemu se tu radi – u medijima se pojavljuju tekstovi „Ko su Rusi koji sve praštaju Putinu“, ima li Putin rak ili Parkinsonovu bolest, da je Putinova ćerka udata za Zelenskog, ali ne ovog nego nekog tamo drugog koji se preziva isto…..i slične bljezgotine, koje ničemu ne služe.
A onda – svakog dana neke nove sankcije Rusiji, više i ne znaš koje, na šta, i zbog čega – ali vidiš da Putina boli uvo za sankcije, i da na njima ne gubi, već profitira.
Putina će narod svrgnuti kao Miloševića. Aha, malo morgen – što bi rekao taj isti Milošević, koji na žalost nije ima 80% naroda uz sebe, koliko ima Putin. Može da se smeška koliko ga volja i da ga ni glava ne zaboli, a kamoli da ima taj rak koji zloslutnici spominju.
Mediji Putina neretko porede sa nekadašnjim nacističkim liderom Adolfom Hitlerom. Svakome ko je, kao đak osnovne škole, bar poneki put otvorio udžbenik istorije, štampan bilo gde na svetu uključujući i Nemačku, jasno je da se svako poređenje svodi tek na lični animozitet autora ovakvih tvrdnji.
Pojedini mediji se obrušavaju na “zabranu javne reči i ukidanje pojedinih glasila (Eho Moskve i Dožd) od strane vlalsti u Kremlju, ne pominjući ni na marginama svojih tekstova zabranu emitovanja programa ruskih informativnih agencija poput “Raša tudej” i “Sputnjik”, uvdenu već prvih dana po otpočinjanju “specijalne operacije u Ukrajini”. O pravednosti ovakvog aršina ne treba ni trošiti reči, posebno ne u Srbiji koja ga je iskusila, a i danas trpi “pisce lakih nota”, plaćenih da igraju, kako im se svira.
Pravo je svakog, pa i medija, da bude naklonjen Zapadu ili Istoku. Naklonost je, međutim, jedno, a stvarnost zasnovana na činjenicama drugo. Ovi naši, ovde, možda ne veruju svom predsedniku. Ali oni njihovi, tamo u Rusiji, veruju – 80% njih. Sumnjati u zdrav razum više od 120 miliona ljudi, ma koje nacije ili vere bili, malo je neozbiljno.
Naravno da je pravo kolega da budu naklonjeni Zapadu, a ne Istoku. I da je njihovo pravo da veruju da je već i samo priključenje Evropskoj uniji dovoljno da nam bude bolje. Nestaće nacionalizam, lopovluk, korupcija, beda……U to ime su spremni da se odreknu i Kosova i Republike Srpske. To se vidi iz njihovog ponašanja. Ali nikada, ni u jednom tekstu, ne navode da samo članstvo u EU nije status drugih bivših socijalističkih država promenilo ni za jotu. Možda se promenilo vreme, život je lakši i mirniji…..Ali svi oni su i dalje duboko na začelju Evrope, tamo gde su bili i u trenutku ulaska Uniju, pre tri decenije, tek kao izvor jeftine radne snage.
Na kraju, da li će rusko mnoštvo od 120 i više miliona ljudi zaista skupo platiti poverenje u Putina? Možda, ali će ostati – Rusi. A za opstanak je to – najvažnije
30. jun
