Rat u Ukrajini i dalje traje, a svet i dalje ne zna ko ga vodi. Ili neće da zna. Ili, možda, namerno ne želi da zna. Unipolarni svet se raspada, ali niko to neće da prizna. A svetske sile se svrstavaju na jednu, ili drugu stranu, u zavisnosti od afiniteta prema prostim, a ne suštinskim stvarima. Suština nikoga ne zanima, kao što nas suštinski nije zanimala ni demokratija kada smo je uvodili na velika vrata, rušili takozvane autokratske vlasti kako bismo uspostavili demokratski poredak, a uspostavljen je šipak. Šipak od demokratije u pravom smislu te reči, kako su je propagirali antički filozofi.
Ko ratuje, znamo li barem to? Mislim da ne znamo prosto poimajući da je ovo rat Rusije protiv Ukrajine, da je Rusija napala Ukrajinu, a ona se brani. A Putin je agresor i genocidan je, kako čujemo poslednjih dana. Putin je zapravo potezom koji je načinio, prevario čitav svet. Jer njegova borba nije osvajačka, pre svega, njegova borba je mnogo šira od granica Ukrajine. U nju je uvukao čitav svet i pustio ga da se ofira. A Zelenski je mamac, odličan mamac za potkusurivanje i odličan glumac u ulozi koja mu je namenjena. Jedini zadatak mu je da nauči zadatu pesmicu, presvuče zelenu majicu i zakuka na sav glas, kako bi mu prijatelji sa zapada izašli u susret.
Niko, izgleda, ne kapira da je Zelenski – kakav god bio – trenutno najvažnija ličnost na svetu. Predsednik sveta, što bi se reklo. Samo se vi smejte na ovu opasku, ali je zapravo tako, iako nesrećni Zelenski ni sam to ne shvata.
A Evropa? Evropljani su svoju političku moć, vezanu izbornim procedurama, ustavima i institucijama, prebacili u Kijev. To je proces koji ovog trenutka teče u Evropi, ali je ignorisan od strane velikih medija. Kakvu će politiku voditi institucije EU, određuje ukrajinski predsednik Zelenski. Kakvu će nacionalnu politiku voditi Nemačka, određuje ukrajinski ambasador Meljnik. Hoće li Beč uvoziti gas iz Rusije, određuju najratoborniji predstavnici vlasti u Kijevu, Varšavi,
Rigi, Viljnusu i Talinu – istina, demokratski izabrani, ali ne od Austrijanaca.
Aktuelni evropski političari na vlasti su demokrate. Demokratski su izabrani, demokratski vladaju, demokratski odgovaraju za sve što rade. Tako je barem bilo do 24 februara. Sada nije. U EU više ne vladaju izabrane nacionalne vlasti. Ne vladaju ni zajedničke briselske vlasti, kakve god da jesu. Sve su se one našle kao podređeni partneri u prostoru moći ukrajinskih nacionalnih vlasti.
Rusija trenutno ratuje za Ukrajinu. EU radi za Ukrajinu. Ukrajina ratuje za SAD i Ujedinjeno Kraljevstvo.. Dugoročno SAD i Ujedinjeno Kraljevstvo rade za Kinu. Nije vam jasno? Pa nije, zato što svi rat u Ukrajini posmatramo kroz broj žrtava, kroz srušene civilne objekte ili predaju vojnika. A sve je to samo maska za mnogo krupnije stvari.
Teško je običnom čoveku da shvati šta se sve događa. Običnog čoveka, u ovakvim situacijama, zapadne siromaštvo, glad i smrt. Običan čovek ljubav ili mržnju prema nekome zasniva na ispražnjenim rafovima u prodavnici gde nema brašna i zejtina, na hladnim stanovima u kojima će morati da se smrzava i da po preporuci zvaničnika u Nemačkoj, recimo, oblači džemper u stanu ili proredi tuširanje, jer je to zdravo. Običan čovek živi od običnih stvari.
A ovi neobični, o kojima trenutno govorim, e oni prekrajaju svet. Po svojoj meri, ne po meri čoveka. Svrstavajući se na jednu ili drugu stranu u sukobu polaze isključivo od sopstvenih interesa. Pa kako bi drugačije bez pogovora slušali Zelenskog koji čim nešto zatraži od Zapada, to i dobije. More i ne mora da traži, dobije naoružanje za svaki slučaj, da mu se nađe. Car Zelenski. Nije mogao ni da sanja da će svetski moćnici njemu da aplaudiraju i da mu ispunjavaju sve želje. Doduše na njemu se i vidi da je još uvek u bunilu.
A Evropa u kojoj živimo, šta će sa Evropom biti? Posle zime evropskog nezadovoljstva, dolazi leto evropskog očaja. Rusi i Ukrajinci barem znaju za šta se bore.
20. april
