Rečima ne mogu da vam opišem averziju koju imam prema predizbornim kampanjama. Zato što su uvek, u svim vremenima i sa raznim političkim akterima, kampanje uvek bile iste. Vlast usta ne zatvara govoreći o svojim rezultatima, a opozicija iz malog mozga vadi dlaku iz jajeta kako bi nacrnila vlast. A građanin? Građaninu je svejedno, on će glasati za onoga za koga je naumio, pa taman 100 odsto ne bio u pravu.
Čitam ovih dana u jednom mediju: „Kampanja Srpske napredne stranke, u kojoj aktivisti sa biračkim spiskom idu od vrata do vrata i proveravaju da li će i ko će glasati za njih, dodatno je „unapređena“. Više nije dovoljno označiti da li si za ili protiv, već su uvedene i podkategorije.“ A onda sledi opsežna analiza „paklenog plana“ Srpske napredne stranke, kojim će ona da „ubedi“ birače da glasaju baš za SNS.
Pa svi su pređašnji to isto radili, da se ne lažemo. Ako neki sasvim mladi ljudi ne znaju, oni matori se itekako sećaju. Pa nisi mogao popodne da dremneš od najezde mladih ljudi, predstavnika G 17 plus recimo, koji ne samo da su iste ljude obilazili i više puta, nego su u rukama jadnici nosili i kese sa notesima, olovkama i upaljačima. Ajd kažite da nije tako bilo. A o ulicama preplavljenim onih koji ti u ruke uguravaju letke, a ti ih baciš u prvu kantu za đubre, da i ne govorim. Isto je bilo, ako ne i gore, nego se nešto foliramo, kada nam foliranje ide u prilog. Pa ako upali.
Sećam se da je ta ista stranka imala spiskove mladih ljudi, članova svoje partije, kojima je tražila radna mesta na osnovu školske spreme. A oni se masovno učlanjivali i glasali, kako bi nesrećnisi stigli do nekog posla. Ja ih potpuno razumem.
I ti mi sada pričaš o SNS-u. Ma idi molim te, ne čačkaj mi po sećanjima, da ne ravežem klupko, pa svašta može da se čuje. Isto je bilo, samo su se akteri drugačije zvali. I sve to nije neobično, ako se ne preteruje. Predizborna kampanja je predizborna kampanja, kod nas i u svetu. I nemojte da mislite da je taj svet nešto bolji od nas. Ma nije, samo mu pozicija dozvoljava da se pretvara da je bolji, i još da nam drži i lekcije.
Evo ga nadobudni Savet Evrope se oglasio ovih dana. Njegovi posmatrači unapred znaju sve što u predizbornoj kampanji ne valja, a da nešto valja, nema govora. Jer, domaće organizacije za posmatranje izbora su ove nedomaće već obavestile o stanju ovde kod nas, o preteranom pojavljivanju predsednika i vladajuće partije u medijima, o nekakvom zastrašivanju, pritiscima na birače i unapred strahu od mogućih nepravilnosti na dan izbora. Ma oni su uvek sve unapred znali, i to nam je poznato. A to prethodno znanje odlično služi za oblikovanje javnog mnjenja i atmosfere koja nekome pogoduje. Ajd sad baš da vam ne kažem kome, ko da vi ne znate. Uostalom morate da znate, zato što je i to praksa godinama unazad, i to se nije promenilo. Funkcioniše po principu šta bi bilo kad bi bilo, pa su svi baba Vange koje sve znaju, i kukaju da bi isterali svoje.
A sve bi bilo tako jednostavno kada bi učesnici u predizbornoj kampanji bili odreda fer igrači. Kada bi se borili znanjem, umećem, razumevanjem postojećeg i željom da građanima stvarno bude bolje. Ne samo njima da bude bolje kada dođu na vlast, nego građanima da bude bolje.
Mislim da bi građani mogli u ovoj priči da odigraju ključnu ulogu. Da sednu, trezveno razmisle (isključujući emocije razume se), da vide šta je dobro a šta loše, da saberu, oduzmu, podele i pomnože – pa šta ostane ispod crte. I da budu svesni da ih niko nikada preko noći nije odveo u bolji život. Niti prethodni, ni ovi današnji, a neće ni budući. Zato što je to nemoguće. Ali je moguće putovati ka boljem sa onima koji znaju gde su krenuli. I, umesto pustih želja,imaju kompas u glavi.
Stoga – nije bitno da li vam neko dolazi na vrata, on radi svoj posao. Mnogo je važnije radi li vam kefalo u glavi, jer od toga zavisi taj naš bolji život.
13. mart
