Vurus kovid 19 smo analizirali u ovih osam meseci iz svih mogućih uglova. Najpre zdravstvenih, pa ekonomskih, pa psiholoških pa…….sijaset drugih, u oblastima u kojima je korona uplela svoje prste.
Niko se ne seti da pomene socijalna raslojavanja, koja je korona izazvala. Podelila nas je, već podeljene na bazbroj načina. Podelila nas je na one koji imaju šansu, i one koji je nemaju. Koliko god na prvi pogled to izgledalo suludo, tako je.
Pođimo od činjenice da od kovida oboli neko ko ima dovoljno para. Taj ko ima para, nekim čudom, uvek ima i dobre veze. Dupla vajda, reklo bi se. Pa će odmah da otrči da se testira, ne gurajući se po raznoraznim kovid ambulantama, pa će odmah da konsultuje lekara, dobije terapiju i leči se. I u najvećem broju slučajeva, ako izuzmemo teške okolnosti, da se izleči. A onda će da sluša savete lekara, pa da se kljuka vitaminima i kojima treba i kojima ne treba, hraniće se zdravo po preporukama lekara, neće morati da radi jer ima od čega da živi i tako dalje, i tako bliže.
Ajd sada da analiziramo onog drugog, ko sve to nema. Prvo što će nesrećnik uraditi je da sačeka malo „da ga prođe“. Iz prostog razloga što do lekara teže dolazi, lekove ne može da kupi, a neće biti ni sagledan na način, na koji je onaj gore, ko para ima. Što je najgore u priči pretvaraće se da je zdrav i ići će na posao. Iz prostog razloga što bez te crkavice koju dobija, ne bi mogao da živi. Pa će onda zaglaviti u bolnici, a ako iz nje i izađe – neće imati za vitamine, zdravu hranu i sve ostale prateće stvari, uključujući, recimo, i odmor na nekoj našoj planini gde se oni, sa dubokim džepom, oporavljaju od kovida.
Nismo svi jednaki, da se ne lažemo. Ne govorim ja ovde o tome da nas lekari različito sagledavaju, taman posla. O njima, o većini njih, imam najbolje mišljenje. Govorim o pojavi koju nam je korona nametnula, mimo zakona, pravila i medicinskih preporuka. Jednostavno je tako. Bogati lakše kroz sve prolaze, siromašnima je, ionako trnovit put, još trnovitiji. I imaju daleko veće šanse da završe loše.
Tužno je razmišljanje o svemu tome, zato što je taj jaz, koji već duže vreme postoji u našem društvu, pojavom korone produbljen i postao je vidljiv. Ne može da se prikrije, bode oči.
Bolest ne bira je li neko bogat, ili siromašan, reći ćete. Tačno, ali su mogućnosti i šanse jednih i drugih različite. U svakom pogledu. Čak i u pogledu odnosa prema njima. Ako se, neko važan, razboli od korone, znaćemo svi i njime ćemo se u medijima danima baviti. Ako se neko nevažan razboli, briga ikoga za to, čak i ako umre, nije nas briga.
Niko to ne može da ispravi, samo eto pričam, kako bi mi bilo lakše. Uočavam i pričam, a pričom znam da ne mogu ništa da popravim. Niti bilo ko u društvu u kojem živimo i koje se je u odnosu na neka ranija, prokužena vremena, mnogo promenilo. Otuđilo se i zaboravilo čoveka, podelilo ljude na ove i one, napravilo nepremostive razlike u svemu, pa i u bolesti.
Tako nam je kako nam je. Ostaje samo ono: čuvajte se, druge vam nema. Jer ako se ne čuvate, niko vam neće pomoći niti pružiti ruku spasenja. Vaš život je u vašim rukama, pa vidite šta ćete sa njim. I ne zanosite se time da smo svi u bolesti jednaki. Nismo, i nećemo biti. Zato što danas parama može sve da se kupi, čak i život.
29. novembar
