Izvini je moćna reč, odlika dobrih i jakih ljudi. Možda, kažem ja, ali ono što je od reči „izvini“ moćnije, jeste razum koji ne dozvoljava da imaš višak reči i izgovaraš neproverene činjenice. Zato što reč izvini posle toga znači samo pranje savesti i znači samo onome ko je izgovara. Sve ostalo je već gotovo, i šteta je učinjena. Polomljena vaza na paramparčad, više ne moće da bude vaza, uprkos veštim rukama onoga ko pokušava da je zalepi.
Posle predstave „Lorencačo“, 25 oktobra, u bifeu Jugoslovenskog Dramskog Pozorišta, pred svim prisutnima, glumica Milena Radulović se izvinila Branislavu Lečiću zbog podrške koju je pružala Danijeli Štajfeld, dodajući kako je saznala da je Danijelina optužba za silovanje lažna – pišu Večernje novosti.
Čisto da se podsetimo: Danijela Štajnfeld je optužila Branislava Lečića za silovanje i čerečila da danima u medijima, a Milena Radulović je podržala Danijelu Štajnfeld u optužbama, jednako kao i mnogi drugi – kolege, i oni koji to nisu. Pa su tako kamenovali Lečića do iznemoglosti, demagoški raspredajući priče o nasilju nad ženama, uz obavezno raspaćivanje nad njihovom sudbinom i uz zahtev da se Lečiću sudi.
Valjalo bi, takođe, da se podsetimo: Milena Radulović optužila je nastavnika glume, Miku Aleksića, za silovanje, koji je zbog više prijava za isto delo i seksualno uznemiravanje, bio u pritvoru od januara do septembra. U julu mesecu, potvrđena je optužnica protiv njega, a uskoro počinje suđenje. Za ovaj proces najavljena je duža lista svedoka odbrane, na kojoj su i mnoga zvučna imena srpskog glumišta.
Danijela Štajnfeld je u martu prijavila Branislava Lečića za silovanje. Više javno tužilaštvo je jula odbacilo njenu krivičnu prijavu, a posle uloženog prigovora, Apelaciono Tužilaštvo potvrdilo ovu odluku.
Htela sam samo da kažem da je nama na ovim našim prostorima jezik odvajkada bio brži od pameti i da smo skloni u svakoj situaciji, pre no što uključimo mozak, za svaki slučaj da se pridružimo rulji i bacimo kamenicu. Lečić nije jedini, koji de dokazao da nije kriv. Eto, Milena Radulović mu se izvinila. Koga briga za njeno izvinjenje, osim što je nju briga, jer će sada malo mirnije da spava. I koga briga što Lečić nije danima spavao i što je bio obeležen i podvrgnut sudu javnosti. Pa danima nisi mogao da se ratosiljaš od vesti o Branislavu Lečiću. I na kraju, šta na kraju? Ništa. Lečić nije kriv, a njegove glasnogovorničke kolege nisu doživele katarzu. Oni ispali ništarije, on ponovo gospodin, a ulogu je odigrao za Oskara jer u međuvremenu ni na čiju adresu nije poslao ni jednu otrovnu reč, a kamoli uvredu. Aplauz za Leku.
Poklonio se on publici razumevanjem, ali sam sigurna da neće zaboraviti učinjeno. Zbog toga kažem da je slaba vajda od reči „izvini”.
Merite reči pre no što ih izgovorite, ništa posle toga ne može da ih vrati, niti popravi ono što ste njima učinili.
Izvini je moćna reč samo za onoga ko je izgovara, rekoh na početku. Bilo bi nam bolje, ukoliko bismo se potrudili da je što ređe izgovaramo.
09. novembar
