Večeras je Noć veštica. Uveliko se mnogi pripremaju da ga, ne slave, već obeleže zezajući se. Kupuju se maskirna odela i maske, klinci se trude da budu što maštovitiji, a roditelji im u tome pomažu. Jedna grupa ljudi sa strane sve to posmatra sa gnušanjem. U svemu oni pronalaze pozadinu i temu za filozofiranje .
Širom sveta 31. oktobar poznat je kao kao Halloween ili Noć veštica. Tog dana svi se kostimiraju u duhove, kosture, veštice i druge aveti.
Već sredinom oktobra počinju pripreme za ovaj, sada već, široko rasprostranjen praznik, koji obeležavaju kostimirane zabave. Da bi zabava bila potpuna svi moraju da budu kostimirani i da naprave lampe od bundeve za svoje domove. Ovoga dana gledaju se intenzivno horor filmovi i pričaju strašne priče i čitava naselja i gradovi dobiju sablasan prizvuk.
Ovaj običaj vodi poreklo od paganskih keltskih naroda u Irskoj, Britaniji i Severnoj Francuskoj. Pošto su verovali da se život rađa iz smrti, za početak obeležavanja svoje nove godine uzimali su kraj jeseni, kada sve umire. Toga dana gašena je i vatra na domaćim ognjištima i svuda bi vladao mrak.
Poslednje večeri jesenje žetve priroda se menja, pa sunčano i toplo leto ustupa tron mračnoj i hladnoj zimi, a plodna zemlja postaje jalova. Kelti su verovali da je ta noć čarobna i očigledno joj pridavali veliki značaj.
Noć veštica je drugi najveći praznik, posle Božića, koji se slavi u svetu. A mi smo deo sveta, zar ne? Pa što se ne bismo malo poigrali i što ne bismo prestali da budemo paranoični, misleći da nama uvek neko našto podmeće ili nameće. Ma ne, mi smo izabrali. Neki od nas, ne svbi, pa nekima treba dopustiti da se sutra poigraju.
Rasprava na temu “Nije Noć veštica nego sveti Luka” ove godine dobija nove dimenzije sa svim aktuelnim dešavanjima, a neki su u tome čak videli i šansu za “pomirenje”.
Noć veštica već godinama „bode oči“ vernicima, a dok klubovi i igraonice organizuju maskenbale u susret 31. oktobru, na mrežama je ratno stanje između onih koji se gnušaju tog „satanističkog“ praznika i onih koji samo vole dobro da se zezaju.
Ti drugi ove godine su se fokusirali na „pomirenje“, pa planiraju da se, na primer, za Noć veštica maskiraju u svetog Luku.Neki se okreću drugim „praznicima“ koji padaju na taj dan. Na primer – nedelji. Neki predlažu preimenovanje Noći veštica, u skladu s domaćom kulturom.A ima i onih koji planiraju da istovremeno obeleže i Noć veštica i Lučindan.
A je li sve to važno u kontekstu priče o lepom provodu i opuštanju uz paganski običaj nekog naroda, koji može da nam donese malo radosti u ove tmurne živote. Uostalom, ove godine važe neka druga pravila zbog korone, pa smo i ovako i onako svi pomalo maskirani. Potrebno je da malo budemo i maštoviti i sve pretvorimo u zezanje i lep provod.
Čudo da se neko nije dosetio da je Noć veštica feministički praznik ! Pa reč je samo o vešticama, a gde su tu muški veštaci? Tema za razmišljanje i izazov za filozofe, koji nemaju smisla za šalu i zezanje. Što se mene tiče, svoju sam metlu već parkirala, samo da krenem. Na električni pogon, razume se, nisam ja tamo neka srednjovekovna veštica, već moderna, najmodernija.
31. oktobar
