Ništa nama nije sveto na ovom svetu. Ni dobro ni loše. Dok nije bilo društvenih mreža barem nismo znali koliko je budala među nama. I koliko mrzitelja i naopakih ljudi šeta okolo. Ovako, sami se definišu svojim ponašanjem, razmišljanjima i „visokoumnim stavovima“, koje s ponosom ispisuju i kojima se slični njima iz momenta pridružuju. „Sličan se sličnome raduje“, kaže stara latinska poslovica. A slični se nađu dok si reko britva.
Ovih dana preminuo i glumac Nenad Nenadović. On je nedavno oboleo od korona virusa i lečen je u bolnici u Batajnici, ali je izgubio bitku s bolešću. Nakon ove tužne vesti kolege su se opraštale od glumca, a na veliku žalost, pojavio se i jedan broj onih koji su ovu vest iskoristili da „sakupljaju poene“ na društvenim mrežama.
Naime, na Fejsbuku se na post o smrti ovog izuzetnog glumca, pojavio komentar antivaksera: „Komplikacija izazvanih kovidom, ili trećom dozom vakcine koju je primio u četvrtak?“ I onda slede raspredanja i glupi komentari.
Pisac i scenarista, a pre svega dobar prijatelj glumca Žarko Jokanović, demantovao je ovu dezinformaciju rečima: „Koju potrebu imate da tako gnusno lažete? Bio je moj prijatelj i saradnik i na žalost –nije bio vakcinisan ni jednom dozom. Sram vas bilo!“ – napisao je Jokanović.
Sigurna sam da ih sram nije bilo. Jer da jeste, ne bi ni napisali nešto što i sami znaju da nije tačno, ali su iskoristili mrtvog čoveka za širenje laži i promovisanje svoje antivakserske politike. Sram ih bilo, ako znaju šta je sram, ali ne znaju. I opet kažem : Ništa nama nije sveto, čak ni smrt čoveka.
Koliko smo puta posle smrti nekog čoveka pronalazili njegove greške, propuste, gafove, tajne. A sve smo to, ako je istina, mogli da kažemo i za njegovog života. Ali nismo, zato što lažemo, i zato što nemamo petlju čak ni u lažima. A „mrtva usta ne govore“ što bi rekli naši stari, pa ne mogu ni da nas demantuju. Gradimo sebe na lažima, misleći da ćemo postati veći i važniji.
I posle smrti Marine Tucaković pojavili su se neki, slični gorenavedenima, da kažu kako ona i nije bila neki tekstopisac. Pisala za grandovce i pisala tekstove koje su pevali neki trećerazredni narodnjaci. Čak i da je tako, mogu li te sitnice da zasene ono što je Marina Tucaković bila, i ono što je iza sebe ostavila, a što će živeti umesto nje? Ne, mudroserci imaju potrebu da budu drugačiji, da sebe u nečemu pokažu svetu, pa makar to bile i gluposti. Mnogo oni znaju šta je glupo, a šta nije. Šta je valja, a šta ne valja. Šta je dobro, a šta zlo.
Mali milion puta sam u sebi žesto opsovala društvene mreže i onog ko ih izmisli. Zato što su otvorile vrata promociji budala, koje koriste priliku da na ovaj način nešto urade od svog života. Da svoj bezvredni život učine vrednim u očima nekih, sebi sličnih.
I zato: Sram nas bilo, sram bilo sve nas. I one koji su u istom košu sa takvima, ali i sve nas koji ćutimo u puštamo ih da se množe i dobijaju silinu, misleći da su heroji novog doba. A ja, izvinjavajući se zbog ružnih reči, kažem: Ma obične budale i šupljoglavci su.
25. septmbar
