„Nisam opozicija svojoj državi” – izjavio je Boško Obradović povodom napada zbog susreta sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.
„Kosovo i Metohija su nadstranačko i nadideološko pitanje i normalno je da svi politički subjekti stanu u odbranu Ustava svoje zemlje i pokažu elementarni pravni patriotizam, koji je evropski standard.
Ukoliko ima takvih političkih subjekata koji žele da priznaju nezavisnost KIM, bilo na vlasti ili u opoziciji, onda treba to odmah da kažu i sa tim stavom izađu pred građane Srbije na izbore, a ne da napadaju Dveri”.
Ovako lider „Dveri” Boško Obradović odgovara na brojne napade koji su mu upućeni na društvenim mrežama, zbog toga što je prisustvovao sastanku Radne grupe za međustranački dijalog bez posredovanja stranaca, kada je predsednik Vučić strankama predstavio izveštaj o dijalogu sa Prištinom.
Obradoviću je deo opoziicionog tabora, kojem je pripadao,, prozvao za „prelazak na stranu Vučića” imputirajući mu da se je „otkrio do kraja” i da je lažna opozicija.
Da zastanemo malo baš na tom mestu, jer u ovom grmu leži zec svih naših nesuglasica, trvenja, nerazumevanja i sukobljavanja unutar države Srbije. Malo je nama neprijatelja sa strane, uvek smo voleli da ih pravimo i iznutra, da se nađe. Jer mi, naprosto, bez neprijatelja ne umemo normalno da funkcionišemo. Nije nam jasno da, ako su svi saglasni oko nekog pitanja, mogu da budu različiti po svim ostalim pitanjima i da ostanu svoji. I da je ponekad potrebno da svi budu saglasni oko nečega, kao što je u ovom trenutku pitanje nezavisnosti Kosova.
Kosovo je krupno pitanje, najkrupnije, za državu Srbiju. A ima i drugih važnih , koja zahtevaju jedinstvo suprotnih tabora, vlasti i opozicije. Iz prostog razloga što u Srbiji ne postoje dva naroda, čiji su interesi, želje i htenja različiti. Mi kao da nikada nismo čuli za opšti interes, koji je zapravo narodni interes, interes za dobro svih onih koji su gore navedene zaokruživali na glasačkim listićima. I koji sada čekaju i traže da im zaokruženi pomognu da stignu do cilja. Pa neće valjda narod, koji je glasao za opoziciju, da čeka da opozicija postane vlast, pa da se tada realizuju zacrtane stvari. Neće biti da je narod, koji je glasao za vlast, u povlašćenoj poziciji, pa se njemu ispunjavaju svi zahtevi, a ostalima – ko ih šiša.
Ako ljudi iz redova političara ovako posmatraju stvari, šta ostade onda za običnog čoveka. Kako on da gleda na sve to?
Logično je i normalno da se je Boško Obradović pridružio razgovoru o pitanju KIM. Sasvim je logično da i on i Vučić isto misle, iako je on u odgovoru svima, koji ga napadaju, rekao: „Spreman sam da pomognem državi u odbrani KIM, kao i da se suprostavim svakoj vlasti koja ide ka priznavanju lažne države Kosovo. Ako je sadašnja vlast konačno rešena da ne prizna secesiju KIM, onda su oni prešli na stranu Dveri, a ne mi na njihovu”.
Ko je na čiju stranu prešao, sasvim je nevažno. Važno je da su se i jedni i drugi našli na zajedničkoj strani, na strani naroda. Stoga primedbe, upućene Bošku Obradoviću, ne znače ništa drugo, nego da je taj deo opozicije još uvek (posle toliko godina), totalno nezreo. I da još živi u doba četnika i partizana. Što nije dobro, posebno nije dobro posle 30 godina višestranačja. I posebno nije dobro, jer sami sebi skačemo u vrat.
Nema ničeg boljeg od sloge i razumevanja, kada su važne za državu stvari, u pitanju. Pa jel nam malo svih onih sa strane koji laju i reže na nas, pa da i sami sebe počnemo da ujedamo. Ni svesni nismo koliko bi nam zajedništvo u ovom trenutku značilo. Ili ipak na ovim prostorima, što reče Šešelj, još uvek žive strani plaćenici i domaći izdajnici?
25.jun
