Svetlana Ceca Bojković brani baru Revu, stala ispred kamiona sa šutom. Glumica je stala ispred kamiona kako bi sprečila da na toj lokaciji bude istovaren građevinski otpad. Dopalo mi se to što je Ceca uradila. Zato što je nešto konkretno uradila, za razliku od mnogih, koji samo pričaju, kritikuju i prozivaju, a prstom mrdnuli nisu.
Naime, građani i ekološki aktivisti danima pokušavaju da odbrane baru Revu, sprečavajući kamione da na toj lokaciji istovaraju kamione sa šutom. Zbog toga čak i kampuju u bari Revi, a pre nekoliko dana su džakove otpada odneli pred Skupštinu grada. Epa, kad neće Muhamed bregu, onda će breg Muhamedu. Mora da se nešto uradi i preseče, i to je glavna stvar u svemu što radimo u životu, a u čemu najčešće nemamo petlju da ga doradimo.
Građani upozoravaju da ta divlja deponija na levoj obali Dunava preti da preraste u ekološku katastrofu i traže da se ona zaštiti Zakonom kao zelena oaza Beograda i Srbije. To područje je, između ostalog i stanište ptica koje je od međunarodnog značaja, a pojedine vrste su čak zaštićene evropskim konvencijama. Tako to izgleda u očima aktivista i građana koji vole prirodu i o njoj brinu, a za Beogradski Sekretarijat za zaštitu životne sredine reč je samo o privremenom postrojenju gde može da se odloži zemlja „iz iskopa“ i građevinski otpad. Plus uveravaju građane da taj otpad nije opasan, iako još nije dokazano. A i da nije opasan, to je otpad. Otpad usred zelene oaze, pa ti vidi je li mu tu mesto ili nije. Jak argument Sekretarijata – nije opasan.
Proslavljena glumica Svetlana Ceca Bojković izjavila je da je potpuno prirodno da se svaki čovek bori za zaštitu svoje životne sredine. Pa upravo u tome i jeste suština. Da se svaki čovek bori, jer priroda je naše zajedničko dobro. Pripada meni, tebi, svima nama. Pa neka se par nesavesnih ljudi, u stotine drugih, pojavi i krene da je uništava, pobediće. Zato što rušitelji imaju munjevitu moć delovanja, a štetu nanose brzinom svetlosti.
Običan čovek ne treba da bude obeshrabren pred takvima. To što je Ceca stala pred kamion, ne znači ništa krupno i veliko. A opet znači. Koliko sutra će to isto ili slično učiniti neko drugi, treći stoti i hiljaditi, pa oni tamo, koji bi trebalo problem da reše, neće smeti da pronalaze nesuvisla objašnjenja, i neće smeti da ćute i žmure.
Uostalom tako je krenulo i sa aktivnostima Udruženja „Odbranimo reke Stare planine”. Krenuo Ćuta da ih brani. Cecu barem svi znamo, a ko zna Ćutu. Ali eto, sada znamo i ko je Ćuta, i kakvo je to Udruženje, i šta je u međuvremenu u vrhu vlasti odlučeno kada je reč o rekama Stare planine i malim hidroelektranama. Od jednog Ćute, ispade svašta.
Drugim rečima sasvim obične stvari mogu da prerastu u nešto mnogo veliko. Bitno je da se čovek usudi, i bitno je da zna šta hoće. Pri tom je i vrlo bitno da ga niko nema u šaci. Jer svi oni, koji se međusobno drže u šaci, rađaju brojne nakaradnosti u društvu. Pa je sve iskrivljeno, pa je sve nakaradno postavljeno, pa nikoga nije briga, a i onoga koga jeste – e, taj nema petlju i ne usuđuje se. Samo to nama fali, da se usudimo. I stanemo pred kamion, kao Ceca. Dobro, ne mora pred kamion, ali da ustanemo, i stanemo. Pred svim što ne valja i što nas ugrožava. Samo tako bi se, mnnoge stvari, u konačnom mogle i da isprave.
28.maj
