Sumnja u razumnoj dozi nije na odmet, ali sumnja u sve postojeće se vremenom pretvara u bolest. A mi smo narod koji upravo od ove bolesti boluje. Pretvorila se u hroničnu, i mi sada sumnjamo u sve i svašta.
U vakcine veliki broj građana, to znamo, već sumnja. I na tu smo se sumnju, vremenom, navikli. Da vakcina nema nikakvog efekta, da možaš da oboliš i vakcinisan, da neko hoće putam vakcine da nas čipuje, da je to masovni atak na zdravlje građana jer mi, jelte, bolje znamo od stručnjaka kako ta vakcina deluje kada uđe u naš organizam. Rakla nam, doduše, tetka Ruža iz komšiluka, ali je to sasvim pouzdano jer je njoj rekla neka doktorka, a ovoj opet rekla rođaka iz Nemačke, kojoj je……i ne bih dalje da širim priču. Suština je da je ta, nama nametnuta vakcina, vrlo sumnjiva.
Priča se širi. Zašto potpisujemo saglasnost za vakcinu? Aha, oni hoće na nas da prebace odgovornost ukoliko nam se nešto desi. Oni hoće da mi budemo krivi za nas, a ne oni koji su nas prisilili da se vakcinišemo. Priči i sumnjama nema kraja.
Zbog saglasnosti za sprovođenje preporučene imunizacije, koju je svaki građanin koji je želeo da se vakciniše morao da potpiše, zabrinuo se jedan deo javnosti i pokrenuo spekulacije o razlozima zašto je to tako. I počeo da sumnja, naravno.
Član Kriznog štaba epidemiolog dr Predrag Kon kaže da nema mesta ovakvim, niti bilo kakvim drugim spekulacijama, niti konspirativnim teorijama da „doktori i proizvođači ovim dokumentom ‘peru ruke’ od vakcina“.
„Ovo je preporučena vakcinacija, što znači da je dobrovoljna. Svaka intervencija koja se sprovodi na čoveku zahteva saglasnost. Gde god odete, u bilo koju bolnicu, vi dajete pristanak da učestvujete u lečenju i pristajete na propisan način lečenja.”, objasnio je dr Kon. U drugačijem slučaju, prema rečima epidemiologa, da je vakcinacija obavezna, saglasnost ne bi morala da se potpisuje.
Tu se već rađa nova sumnja, sumnja u dr Kona.” Ko je on da nam soli pamet, mnogo on zna, samo nešto lupeta na tom Kriznom štabu i zamazuje oči javnosti kojekakvim pogrešnim informacijama. Ma on radi za Vučića, i to je to.” Našu sumnju smo utemeljili na našim činjenicama i argumentima i čvrsto verujemo u to.
Nema veze što je tetka Ruža obična domaćica, a dr Kon epidemiolog sa bogatim iskustvom, to nema nikakve veze. Mi tetka Ružinu informaciju prihvatamo bezrezervno, Konovu sa ogromnom dozom sumnje.
Razumem ja, donekle, i građane koji su izgubili poverenje u sve, pa i u validnu informaciju koju dobiju putem medija. Zato što i mediji iskrivljuju činjenice, kako bi bili što zanimljiviji, a i zato što u medijima danas nema selekcije. Govori ko šta hoće i kako hoće, iznosi svoje na nauci neutemeljene stavove, narod više ne zna šta je original a šta falsifikat. I guta ono, što mu se u datom trenutku, čini svarljivim.
U pravu je moj kolega, novinar sa iskustvom, koji uvek pita: „A koji je izvor te tvoje informacije”? To me malo nerviralo, a onda sam shvatila da je čovek potpuno u pravu. Mora da se razgraniči u glavi kome treba, a kome ne treba verovati. I mora da se zna da sve informacije nisu za gutanje.
Vraćam se ja sumnji u sve i svašta. I u verovanja u sve i svašta. Zato što mi, pored sumnje, negujemo i verovanje ni na čemu zasnovano. I to nam, u priličnoj meri, upropaštava živote. Zato što se, verujući u neostvarivo i sumnjajući u realno i tačno, pretvaramo u gubitnike koji to jesu, samo zbog toga što ne koriste prirodom dat dar – da imaju mozak i da ga povremeno stave u funkciju.
22.april
