Evo nama još jednog vikenda u nizu. Dobro vam jutro, i neka vam vikend bude drugačiji ovoga puta. I srećan, ako je to ikako moguće. A biće, ako vi odlučite da vam bude. I ako sreću, koju svi imamo ali je ne koristimo, uspete da upotrebite.
Mnogi ljudi misle da je sreća u novcu i postignućima. Oni su, smatraju, srećni zato što imaju puno para kojima mogu da kupe sve što im padne na pamet. Počev od lepe kuće, preko automobila, do garderobe i ukusne hrane. I sebe smatraju privilegovanima u odnosu na druge, koji jadnici sve to nemaju.
Neki ljudi misle da je sreća to što su uspeli da dosegnu zacrtane ciljeve – postanu direktori, šefovi, predsednici svega i svačega, važni likovi u okruženju u kojem žive.
Treći opet sreću vide u prijateljima koje imaju, koji ih zovu pa se stalno negde okupljaju i svi zajedno glume kako su srećni.
Malo ko je od gore navedenih u pravu. Sve su to alati da se dosegne sreća, što ne mora da se dogodi, ako sreću nemaš u sebi.
Sve možete imati, a da na kraju balade ipak niste srećni. Jer sreća nije destinacija do koje se jednoga dana stiže i od tog trenutka ste srećni. Sreća se živi, ovde i sada.
Ako ste se jutros probudili i osećate se dobro bez ikakvog povoda, to je sreća. Uživate u stavljanju lončeta za kafu, prija vam njen miris ko da je prvi put u životu pijete, radujete se kašičici meda kojom ćete je začiniti, milo vam je što je sunce i vašem prozoru darivalo zrake, radosni ste što ćete ići tamo gde ste krenuli, dopada vam se haljina koju ste odlučili da obučete, i vaš lik u ogledalu vam se dopada iako je prošaran mnoštvom bora.
Upoznala sam jednu porodicu u Nišu sa petoro dece kojoj je svaki komad nameštaja u trošnoj kućici neko darivao. A oni su bili srećni što postoje ljudi koji su im pružili ruku i dali im ono što im treba, a da ni od koga ništa nisu tražili. Srećni su jer imaju priliku da tokom leta, svi zajedno, odu u selo i nadniče, zarade za život i pride dobiju namirnice, koje su im neophodne. Petoro njih, jedan drugom do uveta, kroz osmeh kažu da imaju jednu gumicu za brisanje, ali da je jedan drugome pozajmljuju, kada treba. A usput, trude se da greše što manje, kako se gumica ne bi pre vremena istrošila. Mislite li da oni glume sreću? Ne bih rekla. Sreća se vidi u njihovim očima i njihovom međusobnom ophođenju.
Zašto ovo govorim baš danas, u subotu kada vikend počinje. Valjda zato da vam, ako je to ikako moguće, otvorim oči kako ne biste pokvarili još jedan vikend u svom životu. Jer, ovakvi kavi jesmo, svi ga pokvarimo. Puni briga nakupljenih tokom sedmice, negativnih emocija usputno prikupljenim, nagomilanih strahova od sutra koji samo rastu i rastu i kvare nam svaki novi dan, kvareći nam tako i život.
Pokušajte jutros, i danas i sutra – da mislite samo o lepim stvarima. Da gurnete u zapećak sve one, koji – ne da vas se ne tiču – ali na koje ne možete da utičete i ne možete da bilo šta promenite. Brinite samo o sebi, o svojoj deci, o najbližima, o kućnom ljubimcu koji vam se mota oko nogu. Uživajte u tome svim srcem i zaboravite na svet čije probleme pokušavate svakodnevno da rešavate, a svet i ne zna da u njemu postojite.
I prestanite da buljite u društvene mreže koje vas izluđuju svetom, koji zapravo i ne postoji. Budite ono što jeste i uživajte u onome što imate. Odmah i sada, jer sreća se ne odlaže za sutra. Ona se ili živi, ili ne.
16.januar
