Isto, ili malo drugačije? Vrag bi ga znao. Pripremamo se za Novu godinu, a neće je biti. Stići će ona, ko kaže da neće, briga nju za našu koronu kojom se bakćemo cele godine, briga nju za naše strahove i ograničenja koja imamo, ona dolazi ko što je i uvek 31 vog decembra u ponoć. Da nam se ponudi da je iskoristimo kako znamo i umemo i pokušamo da nešto od izgovorenih želja i ostvarimo. Da ne bude, ko što je milion puta do sada bilo, da jedni drugima poželimo srećnu Novu i zanosimo se mišlju da će srećna i biti, dovoljno je samo da jako želimo, i čekamo. Čekajući uzaludno, samo dočekamo narednu, koje se grčavito hvatamo, ko davljenik za slamku. Kao, samo da prođe ova grozna postojeća, i sa sobom odnese sve grozne stvari koje nam je priredila, pa čim zakoračimo u prvi januar sve će drugačije biti, i nama će biti bolje. Hoće vraga. Ništa nam neće biti bolje bez nas samih.
Svakako se, bez obzira na promenjene prilike i situaciju koja nas je snašla, ponašamo manje više isto ko i svih ranijih godina. Kupujemo i što treba i što ne treba, pravimo gužve u prodavnicama ko da je sudnji čas, tražimo nepotrebne stvari za poklone samo da bismo nešto poklonili jer red je, raspitujemo se i za aranžmane na planinama, kako bismo šatra pobegli od gužve, a tamo veća gužva no u gradovima. I potajno se nadamo da će ovaj Krizni štab malo da se smilostivi pa da nam dozvoli da Novu godinu dočekamo u rastoranima gde ćemo se (kobajagi) ponašati kako nam je on propisao.
Sve je nešto „viseće“ i neizvesno, ali mi da budemo spremni, nikad se ne zna. Da smo tako organizovani i prilježni i u poslu, mnogo bi dobro bilo. Ali nismo, Bog nas dao samo za slave, proslave i veselja.
A kraj godine je i kraj svega što smo uspeli ili nismo da uradimo u odllazećoj. Svođenje računice iz koje proizilazi zadovoljstvo ili nezadovoljstvo postignutim. Bez obzira na koronu, i bez obzira na sve nedaće koje su nas u njoj pratile. Jesmo li učinili korak napred u bilo čemu, osim u čekanju? Čekamo još čvršće, uvereniji da to što čekamo „samo što nije“. Ne volimo mi na ovim prostorima računice, ne volimo pogled u ogledalo na ostvareno, nemamo čvrsto utemeljene planove i ciljeve ka kojima težimo. Mi imamo samo želje koje treba da nam se
ostvare. Mi smo narod koji debelo veruje u Deda Mraza. Čekamo svake godine da nam donese ono što nam je potrebno. I iznova se razočaravamo, jer nas baš nije dobro čuo, niti razumeo.Ponekad smo i ljuti na njega pripisujući mu nedoslednost kojom deli sreću po svetu. Nekima je, smatramo, deli šakom i kapom nezasluženo, a nama koji smo zaslužili barem mrvicu iz tog njegovog džaka, ništa.
Bilo kako bilo, mi se zdušno spremamo za Novu godinu. Ajd još jednom da okušamo sreću, možda nas u konačnom i pogleda. Zato, verovatno, i pravimo sve ceremonijale oko dočeka, bez kojeg se, eto, ne može. Kupićemo i prase, i kolače i sve ostale đakonije, ne bismo li tu Novu godinu malo podmitili, da nas pogleda i osmehne nam se. Pa nismo najgori.
Ne kažem ja da se ne treba radovati Novoj godini, taman posla i daleko bilo. Radost čini čoveka drugačijim i oplemenjuje mu dušu. Ali radost, radosti radi je samo gluma i jedno veliko pozorište. Ne moramo da je pronalazimo na takav način i ne moramo da je odglumimo, da bismo posle bili nesrećniji no što smo bili.
Vremena se menjaju, i prilike, pa bi valjalo i ljudi da se promene. Shodno prilikama u kojima žive. I da iz tih prilika izvuku sreću, njima primerenu. Da se promene sami, ne menjajući druge.
Ova Nova godina će, definitivno, biti drugačija. Što ne znači da će biti loša, i da smo uskrećeni ukoliko ne možemo da ludujemo po restoranima, odlazimo na raznorazne planine ili neka druga mesta, kupujemo haljine, pravimo frizure, trošimo pare na koješta, što nam u nastavku nikada više neće ustrebati, niti biti od koristi. Možda nam deda Mraz baš ove godine donosi najvrednije poklone, a da mi toga nismo ni svesni. Donosi nam priliku da se okrenemo sebi, svojim najbližima, da budemo zajedno u atmosferi koja odiše toplinom, a ne glamurom i da jedni druge počnemo da volimo, ako to do sada nismo umeli, ili nismo imali vremena.
Toliko toga nedovršenog u našim životima ima, a da nismo ni svesni. Pa dovršimo to nedovršeno, biće da je mnogo važnije od svega što smo do sada činili, čekajući Novu godinu. I ne zanosite se preteranim trošenjam
para na nepotrebne stvari. Sreća nije u njima, u nečam drugom je. A ova Nova godina nam pruža priliku da takvu sreću spoznamo.
29.decembar
nova
