Danas je 6, nije 5 oktobar. Ne, nisam promašila temu, ako to mislite. O 5 oktobru, danu kada je nakon masovnih demonstracija pristalica Demokratske opozicije Srbije, tkz DOS-a, srušen Slobodan Milošević i njegova vlast, i vrapci na grani znaju. Samo što se i vrapci međusobno razlikuju, pa jedni taj dan smatraju istorisjkim u razvoju demokratije u Srbiji, a drugima se čini da je taj dan iz mnogo razloga bio sramota za Srbiju. I jedni i drugi su u jednom načisto – da se od toga dana u Srbiji nije ništa promenilo, od vajde za narod.
Danas je šesti oktobar, mnogima iz tadašnje, a i potonje opozicije mnogo važniji datum od 5 –tog. Datum u kojem je nešto trebalo da se dogodi, a nije i baš zbog toga što nije-kažu zagovornici ove tvrdnje – nama je tako kako nam je, odnosno loše.
Šesti oktobar je, dakle, dan koji se nije dogodio, prazno slovo u demokratskom kalendaru Srbije.
„Ja imam ogroman problem sa tim famoznim 6. oktobrom“, kaže Teofil Pančić. „Mislim da je ta uzrečica kako se nije dogodio 6. oktobar postala jedno malograđansko opšte mesto, na primer, kao kad kažeš za Evropu da je Stari kontinent ili za Japan da je Zemlja izlazećeg sunca. Tako i naricaljka među nama, tzv. demokratski, građanski, proevropski, liberalno i ne znam kako sve opredeljenim građanima Srbije” – kaže gospodin Teofil Pančić.
“Jao, kuku lele, nije se dogodio 6. oktobar, da se dogodio, bilo bi svašta.” – ajd i ja malo da zakukam na današnji dan, kao i gore navedeni. Verovatno sam i ja nešto propustila, mada ne znam šta.
Šta je trebalo da se uradi 6. oktobra? Da se dobro odspava posle burnog prethodnog dana. Hoću da kažem da je mnogo stvari koje mi zaboravljamo kada je reč o 5. oktobru koji je osvanuo i o 6. koji, navodno, nije.
Dobro, znamo, odnosno rekle su nam demokratske snage koje su vlast rušile, da je trebalo da usledi lustracija, da svi oni koji su bili deo vlasti, njeni pomoćniici, a i oni koji su dobar dan rekli ljudima iz tadašnje vlasti, budu sklonjeni i uklonjeni (ne znam samo kako i gde), ali da nestanu na pravdi Božjoj i da im se za ime ne čuje. Nije se to dogodilo i po konstataciji, opet kažem, neke opozicije koja god bila, taj 6 oktobar nas je načisto zakopao i eto, sada nam je lose, ako ne i gore nego u doba tog ozloglašenog Slobodana Miloševića.
Dakle, Milošević je otišao, trebalo je izgraditi nekakvu novu, postmiloševićevsku Srbiju. Kako i s kim? Stalno se zaboravlja jedna važna činjenica: nisu svi koji su rušili Miloševića to radili u ime demokratko-liberalno-građansko-proevropske ili ne znam kakve sve vizije Srbije, nego su mnogi to radili u ime neke, na primer, klerikalno-izolaciono-ljotićevske Srbije. 24 septembra te godine bili izbori, a oni su proizveli 5 oktobar. Sve ostalo znate. I opet nam fali taj 6 oktobar koji, da je bio, sve bi drugačije bilo.
Mnogi su posle 5 oktobra bili razočarani, posebno oni koji su dreždali na ulicama i bacali baklje na Skupštinu, razočarani svima onima koji su ih nekoliko meseci majali okolo i kada su došli na vlast nisu uspeli da obećano ostvare, pa im sada nešto mnogo fali 6 oktobar. Da je bio, sve bi oni dok udariš dlanom o dlan.
Ništa se značajno ne bi desilo, ajd sada ja malo da nerviram one koji misle da bi, zato što svaku vlast bira narod, a bira je ne po sposobnosti nego , obično, na oruk i idemo napred, u bolji život. Po sistemu “samo ovaj da padne, pa makar magarac bio na njegovom mestu”. A kada taj neko na vlast dođe, odmah krenemo da ga rušimo jer ima neko bolji od njega, samo glupi narod nije znao, pa nije glasao za njega.
Danas, rušimo Vučića za koga opozicija kaže da diskredituje, kooptira i dodatno deli već podeljenu opoziciju. Ne da im da ga pobede. Cenzuriše i opstruira medije i stvara sopstveno, paralelno civilno društvo. Kontroliše privredu, izborni proces i političku dinamiku. Čvrsto drži lokal i svaki pojedinačni kanal vlasti.
To je taj Vučić, koji nam živote pojede i upropasti nas načisto. A da je bilo tog šestog oktobra, eeee sve bi drugačije bilo. Med i mleko na sve strane, a Švajcarska bi mogla da nam pljune pod prozor. Ne znam što ne verujete, ako tako poručuju naše demokratske snage, kojima je samo taj dan falio za korenitu promenu Srbije. Zaboravljajući pri tom da su sami bili na vlasti i mogli su da je menjaju, da su hteli i umeli.
06. oktobar
