Razmišljam nešto o ženama danas. I što više razmišljam, to me više hvata muka. Nešto smo kao emancipovane, nešto smo kao ravnopravne sa muškarcima, nešto smo kao više žene, no što su nekada žene bile. Đavola jesmo, Mi, žene, smo danas ništa. Zapravo smo nešto sasvim nedefinisano.
“Uspešna žena” se danas često pominje u svim krugovima društva. A šta je to uspešna žena, izvinite, ako neko može da mi pojasni. Kod muškaraca je to kristalno jasno. Uspešan muškarac je “čovek muškog pola, koji je uspeo na poslu. Uživa ugled u društvu, zarađuje velike pare i žene mu se dive”. Otprilike tako. Ništa drugo mu pod milim božijim bogom nije potrebano kako bi bio uspešan.
“Uspešna žena”? Eeee, to je već sasvim druga priča. Ona mora biti sve gore pobrojano što važi za uspešnog muškarca, plus mora biti dobra supruga i domaćica, pa dobra majka, pa uzorna žena koja do uspeha nije stigla sumnjivim stazama, pa lepa, pa uvek skockana…..pa, mnogo toga još što okruženje u kojem živi od nje zahteva. Ako želi da stane rame uz rame sa uspešnim muškarcima. I pod uslovom da joj neko usput nije prilepio neku etiketu, koja može za tren da poništi sve njene uspehe.
Uspešna žena, ako nije udata, neće vala majci nikada ni da se uda. Najpre zbog toga što pored sebe ne želi muškarca slabijeg od sebe. A onda i zbog toga što današnji muškarci od takvih žena beže ko đavo od krsta. Ma može da bude i lepa, i obrazovana, i pametna, i zanimljiva……sve može da bude, ali ako ne “trepka sitno i ako ga ne gleda sa divljenjem, padajući u nesvest na njegove isprazne priče”, ništa joj neće pomoći da osvoji njegovo srce.
Zapravo muškarci danas ne osvajaju srca, oni osvajaju “lepe glupačice za pokazivanje javnosti, ispraznih mozgova i uspešno ugrađenih silikona na raznim delovima tela”. Koje klimaju glavom, smeše se i pristaju na sve što njihov čovek poželi. Podrazumeva se da njihov čovek mora da ima puno para, inače od trepkanja nema ništa.
Gde da se smeste danas uspešne žene? Kako, recimo, da pronađu pristojan posao za koji su se školovale, kad je i tamo potrebno trepkanje. I tamo je neophodna lepa spoljašnost i šuplja unutrašnjost. Uspešne devojke ne pristaju na to. One pokušavaju da se nametnu svojim vrednostima. Hoćeš đavola. I poslodavci od njih beže. Ko zna šta mogu svojom pameću da im u firmi poremete, i ko zna šta sve mogu da razotkriju što ne bi smelo da se zna. Osim toga te i takve nikada neće pristati da budu bilo čije ljubavnice. Pa kog će im đavola takva uspešna žena? Daleko joj lepa kuća.
Nikada u istoriji , čini mi se, žena nije bila ovako ponižena i omalovažena kao što je danas. Razapeta na sto strana, neispoštovana ni na jednoj. Na poslu ne sme da spominje porodicu, u porodici ne sme da se izgovara na posao, usput mora da zadovolji ukuse i “gazed” u kući i “gazde” na poslu, da pomiri sve interese i (podrazumeva se) bude lepa i za primer ostalim ženama. Da bi je neko nazvao “uspešnom”. A uspešni muškarac sa džepovima punim para ladno sebi kupi silikonku bez mozga, i nastavi da bude uspešan.
More ko izmisli emancipaciju žena, ko izmisli da žena i muškarac treba da budu jednaki, da se mere na istom kantaru, ko to sve izmisli da mi je znati. Ne smem ni da vam kažem šta bih mu uradila, ne usuđujem se …….ipak sam samo žena.
23.avgust
