Danas je Preobraženje Gospodnje, veliki hrišćanski praznik, za sve one koji veruju. Nisam rekla koji veruju u Boga, već koji u nešto veruju.
Preobraženje Gospodnje spada u dvanaest velikih Hristovih praznika. Na današnji dan obeležava se sećanje na događaj Hristovog preobraženja na gori Tavor, kada je on najavio svoje potonje stradanje i slavu
Prema verovanju na današnji dan preobražava se list u gori i kamen u vodi, lišće počinje da žuti i opada, a voda biva hladnija. Na Preobraženje se i nebo, u gluvo doba noći, tri puta preobražava.
Hristos, koji se preobrazio na Gori u prisustvu Mojsija i proroka Ilije, najavio je nebesku snagu nove vere i svoju ulogu Cara nad carevima koja nadilazi starozavetne zakone i proroke.
Ne bih ja o svemu onome što o Preobraženju piše u crkvenim knjigama. To je za velike vernike, a svi mi to nismo. Ali bi, valjda, svi u sebi morali da nosimo neku vrstu vere i potrebu da se preobrazimo, jer se je i sam Isus na Gori preobrazio.
Preobraženje, o kojem ja govorim, je ovozemaljsko, nije nebesko. Nismo mi Isus, ali smo ljudi koji bi na njega mogli da se ugledaju, i postanu nešto bolje, od onoga što jesu.
Vazda samo govorimo o tome kako je najvažnije u životu biti ČOVEK. Ni prstom da maknemo da bismo to zaista i postali. Izgovaramo prazne reči, posećujemo crkve, palimo sveće, krstimo se pred ikonama Božijim, i ostajemo isti kakvi smo i bili, odmah pošto prekoračimo prag hrama Božijeg.
Jer, da smo postali bolji ljudi, ne bi nam ni svet izgledao ovako, kako nam danas izgleda. Pun nakaradnih vrednosti, izopačenih pojava, urušenih međuljudskih odnosa, mržnje koja se širi brže od bilo koje zarazne bolesti…….svega onoga što Bog ne propoveda i svega onoga što upaljena sveća i
iskazano poštovanje pred oltarom neke crkve, ne može da popravi.
Koliko smo preobrazili sebe da bismo popravili svet u kojem živimo, pitanje je iznad svih pitanja. Ljudska vrsta menja svet, tako što pokušava da menja druge i s pravom očekuje da neka viša sila uredi stvari u svetu kako bi svima bilo bolje.
A svima je iz dana u dan gore. Ne pomažu tu ni opomene poput velikih poplava, požara, boleština koje nas snađu. Mi se borimo protiv njih, ugušimo ih, i idemo dalje. Dok nas ne strefi neka nova.
Bolest moža da se izleči, samo ako se uzrok bolesti otkloni. To znaju lekari najbolje, mada su i oni u priličnoj meri to zaboravili. Uzrok svih bolesti smo mi, ljudi. Ne znamo, ili ne žalimo da znamo – nerazjašnjeno je pitanje.
Vraćam se ja na početak priče: Preobraženje je danas. Isti ti, nepreobraženi ljudi će danas odlaziti u crkve, paliti sveće, klanjati se ikonama. Poštovaće danas sve ono što je u knjigama zapisano, pa će koliko sutra nastaviti da varaju, lažu, mrze, kradu, ko da se ništa nije dogodilo. Pa i nije. Preobraženje je samo još jedno crveno slovo u kalendaru koje nas opominje da nešto treba da učinimo sa sobom, ako smo razumeli i ako smo voljni. A stanje stvari govori da smo, jednako kao i u svemu drugom, i u veri obični foliranti.
U narodu se smatra da je Preobraženje dan kada se poslednji put kupa u rekama, jer se za ovaj praznik vezuje i smena godišnjih doba. Osim toga, postoji verovanje da se o ovom prazniku celokupna priroda preobražava, pa se kaže: Preobražava se i voda i gora.
Više se ni to ne događa po zakonima Božijim, već po ljudskim.
Zato što je istinskih vernika sve manje, a bezbožnika sve više. Što bi se reklo – ne gine nam Božija kazna.
