Izbori u Srbiji zakazani za 21 jun. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je, nakon sastanka sa predstavnicima stranaka koje su najavile izlazak na predstojeće izbore, rekao da je prihvatio predlog pojedinih stranaka kojima je bilo potrebno da imaju 38 dana do održavanja izbora.
Vučić je istakao da „posle ovog teškog vremena treba da stvoritmo demokratsku atmosferu i izaberemo skupštinu i vladu koja će da služi interesima građana“.
Takođe je kazao da će „lično pokušati i zamoliti saradnike da kampanji pristupe u duhu tolerancije, ozbiljnosti i odgovornosti“ i svima poželeo uspeh na izborima.
Delu opozicionih stranaka koje su odlučile da učestvuju na izborima mogao bi da se pridruži i Pokret slobodnih građana.Šta je odlučeno, znaće se u petak.
Iako je predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao da se izbori održavaju nedelju dana kasnije nego što je htela Srpska napredna stranka, kako bi se izašlo u susret zahtevima opozicije, bilo je i zahteva da izbori budu održani znatno kasnije – u avgustu. Zoran Živković, predsednik Nove stranke, je predlagao izbore 30. avgusta jer, kako kaže, opasnost od virusa još postoji. Živković je, međutim, za kampanju već spreman.
Za razliku od Živkovića, Aleksandar Šapić koji je na čelu pokreta SPAS je umereni optimista kada je reč o izbornim uslovima. Kaže da je vlast obećala veću zastupljenost opozicije u medijima.
U izbornu trku mogao bi da uđe Pokret slobodnih građana. Ali, kako je na Tviteru napisao predsednik tog pokreta Sergej Trifunović, konačna odluka još nije doneta.
Organizacija CRTA, pak, upozorava da uslovi iz međustranačkog dijaloga o slobodnim izborima nisu ispunjeni.
Ništa novo, i ništa neuobičajeno. Predizborna klackalica i predizborne kalkulacije. Politički pluralizam dobija šansu da se pokaže i dokaže.
Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borel izjavio je da Brisel sa posebnom zabrinutošću gleda na politički pluralizam u Srbiji.
Oni pozivaju sve političke aktere da smanje tenzije i izgrade međusobno konstruktivan dijalog, jer su, kaže, ovi izbori naročito važni za Srbiju. Borel takođe poručuje da bojkot nije realna opcija.
Svi nešto rekoše, a sada ostaju dela. Međusobno poštovanje u tolerancija u predizbornoj trci i, ako je to ikako moguće, fer i pošteno političko nadmetanje. „Ako je to ikako moguće” kažem, jer znam da nije moguće. Nikada bilo, pa neće ni sada. Možda je bolje definisati ga kao „podnošljivo moguće”.
Ukoliko političke stranke, učesnice na izborima, u predizbornoj kampanji budu koristile sintagmu „važan je cilj, a sredstva nisu važna”, onda ćemo iznova, po ko zna koji put, imati „predizborno vašarište” u kojem će svako od političkih aktera pokazati svoje pravo lice. Narod uvek ima priliku da vidi to pravo lice, nevolja je samo u tome što narod u lice još uvek ne gleda racionalno. Posmatra ga iz ugla svojih uskostranačkih usmerenja i opredeljenja, pa makar mu sve to donelo i štetu. Šteta se posle popravlja
nekoliko godina do nekih novih izbora na kojima evo već tri decenije ponavljamo iste stvari. Zaokružujemo imena vođeni nekom nevidljivom rukom političkog ludila, ne upoređujući stvari, ne mereći dela, ne razlikujući dobro od lošeg. I uvek se posle izbora vraćamo na početak – na podelu na četnike i partizane.
Lagano se izvlačimo iz kandži opasnog virusa, a uvlačimo u kandže još opasnijeg, mržnjom i podelama začinjenog, političkog virusa. Lek nismo pronašli evo već 30 godina, vakcine nema, a ni preventiva ne pomaže. Prednost mu je što se od njega ne umire, ali se sa njim vegetira godinama bez izgleda da u skorije vreme bude iskorenjen. Izgleda da smo stekli imunitet, pa nam više ništa ne smeta, čak ni svesno zaustavljanje boljeg života.
