Stiže nova 2020 godina, progurasmo ceo mesec u njoj, a protesta nema. Ili još uvek praznuju, ili se je nešto drugo s njima dogodilo. Mnogo ozbiljnije od običnog praznovanja. “Jedan od pet miliona” topi se ko grudva snega na suncu, što i nije neobično pošto sunce greje svakodnevno.
Šalu na stranu, šta bi s protestima? Gde nestadoše onoliki ljudi, onolika energija, entuzijazam, želja i volja da se sruši aktuelna vlast, a sa njom i pod brojem jedan predsednik Aleksandar Vučić. Da li je moguće da više to ne žele I da im to nije cilj?
Naravno da nije moguće, ali je sve to potrajalo, pa se redovi osipali. Rogovi u vreći nisu mogli toliko da izdrže. Entuzijazam je, učesnike u protestu, držao samo onoliko, koliko je trajalo ono “juriš”. Pošto se ništa nije dogodilo posle toga, krenulo se u taktičku borbu. Al ne ide ni to. Ne ide nikako kada učesnici u borbi funkcionišu po sistemu “ja u kiln, ti u ploču”. I kada ne mogu da se dogovore ko šta hoće, ko s kim želi, ko je u priči “komandant Sava”.
Tako se od protesta koji su trajali u više od 100 gradova i opština pre godinu dana, došlo do situacije u kojoj se više ništa ne zna. Građani, željni promena, čekaju znak da krenu. Čekali , čekali, pa se i oni umorili od čekanja. A i za kim da krenu, i s kim da stignu tamo gde su naumili, kad se vođe, u međuvremenu, vataju za gušu, međusobno psuju i pljuju, i mrze jedan drugog više no što mraze Aleksandra Vučića, protiv koga su svi zajedno krenuli.
Počeli su da se svađaju među sobom, ali da i drugima postavljaju ultimatume, sa naročitim „pikom“ na one koji bojkot izbora nisu proglasili.
Članovi Saveza za Srbiju se gložu među sobom, udaraju jedan na drugoga i zaboravljaju što su se uopšte sastali i izveli narod na ulicu. Evo, ovih dana Dveri udarile na DS. Na Dragoljuba Mićunovića. Pa kud baš na Mićunovića, legendu demokrata koga će svi da brane, šta god radio i šta god rekao. Na Dragoljuba Mićunovića koji je svojevremeno učestvovao u velikim protestima protiv Slobodana Miloševića i koji je lik u redovima demokratra? Pogrešan potez i loša taktika.
Nekadašnji nosioci petooktobarskih promena – Demokratska stranka, ne snalazi se u situaciji kada je podrška građana nikad manja. Navikli ljudi na masovnost, na reke ljudi iza sebe, na podršku koja je svojevremeno rezultirala i verlikim uspehom. A ovo sad, na šta ovo liči? Onoliki mali broj izašlih, ni veštom montažom ne možeš da uvećaš. Na delu je urušavanje, i to pred očima javnosti, koja gleda međusobne svađe, prepirke, optužbe, raspuštanje odbora, smene.
I što je najvažnije – sve to uživo gledaju građani koji su, ne samo razočarani, već i besni jer ih je neko prevario.
Činjenica je da su “drugari” iz “Jedan od pet miliona” prodrmali političku scenu, činjenica je da su oko sebe okupili one koji su nezadovoljni situacijom u zemlji, ali je činjenica da su na površinu izbacili i brojne probleme, neslaganja, trzavice i razočarenja. Sad bi to narod trebalo da proguta. Ali narod neće. Dosta je narodu svega što ga muči i tišti, i protiv čega je ustao, pa mu još treba da rešava stranačke probleme svih onih koji su se u Savezu za Srbiju okupili “s koca i konopca”.
Tako su protesti pojeli sami sebe. Ne kaže se badava u našem narodu “Niko ne može da te uništi onoliko, koliko sam sebe možeš”. Pa evo, protesti su to pokazali na delu. I sada neko treba da poveruje da bi svi oni, koji su u njima učestvovali, bili bolji od
Vučića i državu vodili uspešnije. Pa u to ni mala deca ne bi poverovala.
26.Januar
