Pravoslavni vernici u Srbiji obeležavaju danas Badnji dan i Badnje veče na liturgijama u hramovima Srpske pravoslavne crkve i tradicionalnim porodičnim okupljanjem za posnom trpezom, pred Božić, hrišćanski praznik kojim se proslavlja rođenje Isusa Hrista.
“ Danas kada slavimo rođenje Bogočoveka, Gospoda Isusa Hrista, pre svega oprostimo jedni drugima i kažimo brat bratu: Mir Božji, Hristos se rodi. Pokažimo da možemo biti i da jesmo narod ljubavi Božje, narod koji u svim iskušenjima ovog veka može biti veran i častan”, poručio je Irinej.
Ovu poruku slušamo svake godine na ovaj dan. Čujemo je ali, na žalost, ne ajemo. Jer da ajemo i da je uzimamo k srcu, potrudili bismo se u međuvremenu da stvarno jedni drugima praštamo, da jedni druge poštujemo, da odista budemo narod ljubavi Božije, narod koji u svim iskušenjima ovoga veka može biti veran I častan.
A jesmo li se potrudili, I jesmo li barem u nečemu uspeli, da se preispitamo onako pošteno, ako možemo. Praštamo li jedni drugima? Pa ne bi se reklo. Pođite od sebe, lično, preispitajte sebe i svoje postupke, prisetite se samo koliko je ljudi oko vas sa kojima ne razgovarate ili ste u lošim odnosima, samo zbog toga što su vam učinili nešto nažao. Dakle, nismo kadra da praštamo, samo se foliramo da jesmo. I prisetimo toga na današnji dan.
Jesmo li ustuknuli pred brojnim iskušenjima novog doba? Jesmo malo sutra. Da jesmo, ne bi bilo ovolikih nesuglasica, izopačenosti koje donosi savremena civilizacija, pada svih vrednosti, ne bi bilo ovolike mržnje i uzajamnog nerazumevanja. Svega toga ne bi bilo da smo, u određenom trenutku, imali snage da kažemo: epa ja to neću, ne pristajem, ovo nije dobro, ne želim da naudim drugima zarad svoje sreće.
Jesmo li, pored svega, ostali verni i časni? Možemo li da se zakunemo na današnji dan da jesmo? Mislim da ne možemo. Možda možemo na rečima, kao što na rečima svih ovih godina pokušavamo da budemo vernici, ali na delima mali broj nas mogao bi da bez griže savesti stane pred Hristom i kaže da je vernik, iz duše, iz potrebe da se bude pošten i častan.
Svi ćemo se danas pozdravljati rečima “Hristos se rodi”, kupićemo badnjak kod uličnih prodavaca, potrudićemo se da ispoštujemo sve običaje koje nam vera nalaže, nastojaćemo da se setimo svih sitnica koje su naše bake upražnjavale za badnje veče i na Božić, bićemo ponosni na sebe i osećaćemo se nekako poroduhovljeno i sveto. Barem tih par dana bićemo malo drugačiji.
A onda će praznici proći, mi ćemo se vratiti u stari život, ko da je ovo bio običan praznik poput Nove godine kada sevaju vatrometi, svira se, igra i veseli……ko da je to praznik koji se otpraznuje i okonča kao neka obaveza u našim životima.
Živeti valja kao vernik, a ne praznovati kao vernik. Svakog dana i svakog trenutka, kako bi svet koji propoveda Isus Hrist, bio zaista svet po njegovoj meri. Ništa nismo uradili ukoliko svih dana u godini nismo ljudi, ukoliko se ne ponašamo po pravilima koje vera nalaže, ukoliko ne verujemo u dobro i ljubav, ukoliko se svako od nas pojedinačno ne potrudi da svet učini boljim.
“Hristos se rodi”, kažem ja vama. A ako mi odgovorite “Vaistinu se rodi”, valjalo bi da to stvarno tako i mislite.
06.Januar
