Naslovna ŠTO da ne KAŽEM ŠTO DA NE KAŽEM – KAD SHVATIŠ PRIJATELJU

ŠTO DA NE KAŽEM – KAD SHVATIŠ PRIJATELJU

0

Ljudi širom sveta su sve agresivniji, zabrinutiji i pod većim stresom, pokazuju rezultati najnovijeg istraživanja agencije Galup. U istraživanju je učestvovalo više od 150.000 ispitanika u 140 zemalja i trećina je rekla da je pod stresom, dok je svaki peti izjavio da je tužan ili besan. Stanovnici bivše Jugoslavije su negde na sredini, sem Slovenaca, koji su se našli na 44. mestu, a nešto manje pozitivnosti pokazuju žitelji Kosova, na 46. Srbija je na 70. mestu, potom Crna Gora na 73. i Hrvatska na 75. Bosna je tri mesta ispod, dok su najzabrinutiji žitelji Makedonije, na 84. mestu.

Zašto smo mi Srbi toliko nesrećni? Mnogo teško pitanje. Prema ovom istraživanju, mi smo nesrećni, zato što nemamo dovoljno para. Zato što smo siromašni i zato što ne možemo da zadovoljimo osnovne potrebe življenja normalnog čoveka.

Dobro, pare jesu uslov za sreću, da se ne lažemo. Kad ih imaš, nisi pod stresom, tvrdi većina građana Srbije.Na prvi pogled jeste tako. I to tvrde oni, koji para nemaju. A pare su samo jedan mali preduslov za sreću. Osim toga, pitanje je šta znači imati „dovoljno para” i koje su to „osnovne potrebe” koje svako od nas treba da zadovolji, da bi se osećao lepo. ”Para nikad dosta” – stara je izreka, koja važi i za nas, ali za mnoge druge narode u svetu.

Ako su za sreću važne pare, kako onda da su najsrećniji stanovnici Paragvaja, Paname, Gvatemale, Meksika, El Salvadora? I zašto su najnesrećniji stanovnici SAD I Grčke?

Biće da novac, ipak, u stvaranju sreće igra nebitnu, ili sasvim malu ulogu. Pa šta je onda u pitanju? U pitanju smo mi, ako smem da primetim. Naš pogled na svet, i naša unutrašnja razumevanja sveta. Razumevanja ljudi oko nas i celog sveta,a ne samo našeg u kojem smo zamislili kako smo nesrećni i kako su svi drugi srećniji od nas.

Duško Radović je napisao: “Neko živi samo od prodaje plastičnih kesa i ne zna šta će od radosti i veselja. A neko kupuje te kese i kupuje ono zbog čega kupuje kese i opet ne može da nađe razlog za zadovoljstvo”.

Jeste li ikada razmišljali na ovakav način? Jeste li ikada pomislili na druge, razmišljajući o svojoj sreći, ili nesreći? Ako kažete da jeste, a ipak ste nesrećni, znaću da lažete.

“Draga, govorim joj, tamo napolju ljudi sada beru paradajz, grašak, pamuk. Ljudi umiru pod suncem, umiru po fabrikama ni za šta, za neku crkavicu……čujem zvuk ljudskih života razderan na parčiće. Ti ne znaš koliko sreće imamo” – govorio je Čarls Bukovski.

Pustite, dakle, novac – koliko god vam se važan činio. On nikada nikoga nije učinio srećnim – niti će. Što ga čovek više ima, to ga više želi.

Sreća nije u sticanju i uživanju, već u tome – da se ne poželi. U neželjenju je prava sreća i sloboda. Zato su paragvajci najsrećniji narod na svetu. Nije ovo demagogija, naprosto je filozofija života u kojoj treba poći od onoga što imaš, a ne od onoga što nemaš.Kad to shvatiš , prijatelju moj,shvatićeš i da si srećan. Srećniji od mnogih, kojima si zavideo na sreći.

23.Decembar

POSTAVI ODGOVOR

Molimo vas unesite vaš komentar
Molimo vas unesite vaše ime ovde