Američki ambasador Kajl Skot preneo je na digitalnom samitu koji se održava u Beogradu iskustva koja je imao na društvenoj mreži Tviter. Poslao je poruku zahvalnosti „hejterima“ koji su mu, kaže, govorili svakakve stvari na mreži, ali su, čitajući njegove poruke, posredno, svakako pratili i politiku SAD.
„Svim hejterima, hvala vam što ste našli vremena da me psujete, rekli da idem dođavola, da idem u Arizonu. Hvala što ste našli vremena da pročitate moje poruke. Moj posao je da osiguram da čujete poziciju Vlade Amerike“, poručio je Skot.
On je ocenio da su poruke koje je dobijao indikacija realnosti u Srbiji, navodeći da su sećanja iz devedesetih još sveža, kao i da se javnost bombraduje svakog dana informacijama protiv SAD.
Tu je gospodin Skot potpuno u pravu. „Sećanja iz devedesetih su još uvek sveža”, premda svako ima svoja sećanja, te su nam stoga i različita osećanja. Javnost se, kaže gospodin Skot, svakodnevno bombarduje informacijama protiv SAD. Greška gospodine Skot, sasvim suprotno. Javnosti se pokušava usaditi ljubav prema SAD, kakva god bila , čak i iz interesa, jer moramo da je volimo…..ali nam prilicno loše ide. Mnogo loše to ide kod srpskog naroda, gospodine Skot. Iz prostog razloga što su baš ta prokleta sećanja iz devedesetih još uvek sveža. I ne dozvoljavaju lažnoj ljubavi da zauzme njihovo mesto.
A mi jesmo, gospodine Skot, narod sa falinkom. Ne umemo da se foliramo.Kog volimo volimo, kog ne volimo…..ni očima da ga ne vidimo. Epa sad, svako nađe svoje mesto u toj priči.
Toliko o ljubavi, mržnji i sećanjima. S tim u vezi stvari stoje tako.
A što se tiče prostačkih i nevaspitanih poruka na tviteru, to ne odobravamo. Nisu u redu, potpuno ste u pravu. Ali one nikako nisu “indikacija realnosti u Srbiji”,kako rekoste, odraz su nevaspitanja i nekulture pojedinaca, kojih i u Americi ima u velikom broju. I to nije odlika naša, već odlika svih ljudi bez manira i kućnog vaspitanja, gde god živeli na planeti zemlji. A sklonost da se Srbima pripiše svaka osobina koja ne valja, nije svojstvena samo Vama, mnogima je, pa se mi navikli, stekli imunitet i prosto nam je neprijatno, ako bilo ko kaže štogod lepo o nama. To, onako usput, kako bi se znalo da smo mali i možda nikakvi u vašim očima, ali ko kaže da vaše oči imaju ispravan pogled?
Ja mislim gospodine Skot da je vama, ipak, žao što odlazite od nas. Jer Vam je ovde bilo lepo, i jer ste uživali u našem društvu. I valjda shvatili da smo , možda, sve ostalo, ali loši momci nismo.
Što se nas tiče, nama će biti sasvim svejedno ko je iz vaše države ovde. Jednako će biti dobrodošao, jednako ćemo ga ugostiti kada treba najbolje što umemo i znamo, i jednako će kao i vi uživati u Srbiji.
A da se ne bi nepotrebno sekirao, poput vas, kažite mu neka batali TVITER. Šta će mu, kad postoji milion drugih načina da se stavovi Amerike prenesu Srbima. Ne mora putem društvenih mreža. Društvene mreže su za običan svet, a političari…..političari su ozbiljni ljudi, koji govore ozbiljne stvari, a o takvim stvarima se zaista razgovara iza zatvorenih vrata. Ne mora narod da zna baš sve pojedinosti. Kad ga strefi, strefilo ga. Što mora da uzima akontaciju na sekiraciju. Ionako ništa značajno ne može da promeni, dokle god ambasadori tako velike zemlje „žvrljotine na tviteru” ocenjuju kao „ indikacije realnosti u Srbiji”.
6.Septembar
