Gradski Portal 018 – 11.04.2019
Prilikom obeležavanja godišnjice Devete jedinice Hrvatskih odbrambenih snaga ponovo su se čuli uzvici „Za dom spremni“ tokom govora bivših komandira te jedinice, a ustaškom skandiranju pridružio se i sveštenik.
Na skupu održanom juče ispred spomenika u ulici Ruđera Boškovića okupili su se ljudi u crnom, a sveštenik je pred molitvu pozvao na ‘“stari hrvatski pozdrav“, prenosi Slobodna Dalmacija.
A pre otprilike nedelju dana u Nišu su se sreli veterani tri zaraćene vojske BIH, koji kao članovi antiratne organizacije obilaze stratišta po celoj bivsoj Jugoslaviji i klanjaju se senima stradalih. Oni su polozili i cveće na spomenik žrtvama bombardovanja u Nišu. Đoko, Amir i Franjo, koji su pucali jedan na drugog i gledali se preko nišana, ponovo su braća i šire poruke mira u želji da se užasi rata nikad i nikome više ne ponove.
Zahvaljujući Centru za nenasilnu akcuju, ratni veterani iz bivše Jugoslavije više od deset godina obilaze mesta stradanja iz ratova devedesetih. Nije bilo lako okupiti borce sa svim traumama koje je rat ostavio , ali sada su zajedno u glavnoj misiji – da naredne generacije o ratu znaju samo iz priče.
I tako imamo dve strane medalje jedne te iste pojave. Zavađene, ne svojom krivicom, ljude….koji su se posle zavade i ratova podelili na one koji nastavljaju da mrze i one koji mržnju i zlo žele da prekinu. Politika zavadi ljude i otera ih u rat. A onda pojedinci, sa ove ili one strane, nastavljaju da ratuju na razne načine. Nekada oružjem, nekada rečima, nekada mržnjom koja izbija iz svakog njihovog gesta.
Na drugoj strani medalje su oni drugi. Oni, koji koji su mimo svoje volje ratovali, a sada svojom voljom žele da oproste i da im bude oprošteno. Žele da nauče mlade da ne prave iste greške i svesni su činjenice da je, to što se događalo bilo strašno, ali da se od toga i na tome ne može živeti.
Šteta je samo što se prvima, koji su opčinjeni mržnjom, daleko vise poklanja pažnja. Kada god nešto urade, kada god iz sebe izbace nove talase mržnje, bruje svi mediji, čime kod suprotne strane potpiruju, ponekad I razbuktavaju mržnju. A možda je, i verujem da je vrlo cesto grupica od nekoliko onih ( ne znam kojim bi ih imenom nazvala, a ima ih na obe strane) činila nešto, što bi – da je ignorisano – bilo i zaboravljeno. Ali ne, mediji ga izbace u prvi plan, naduvaju, uveličaju, začine i zabibere……..i stvaraju osnov za novu mržnju. Čemu i zašto, ne znam. Ali se to čini i s jedne i s druge strane.
Đoki, Amiru I Franji, koji teže pomirenju, koji bi da šire razumevanje i ljubav….poklanjamo malo, ili nimalo pažnje. Nisu zanimljivi novinarima, patetični su, hoce nešto što nije moguće, prosipaju laži a ne misle tako…….može se čuti u komentarima.
Jadni su oni, koji život zidaju na mržnji. Koji postojeće jazove, čine još dubljim, koji nisu navikli na praštanje i razumevanje. A sve je to preko potrebno kako bismo kroz 10, 50 ili sto godina napravili novu generaciju, koja neće umeti da mrzi. Kojoj reči četnici i ustaše, neće imati nikakvo značenje. Generaciju koja bi stvarala novi svet, u kojem je zlo reč koju ne razumeju. I nije utopija ovakvo razmišljanje, nikako. Reč je samo povlađivanju većine manjini, koja u sebi to zlo nosi, a mi joj zdušno pomažemo i da ga gaji i širi među ljudima. I što je najgore – polazi joj za rukom.
11.April
