Gradski Portal 018 – 03.03.2019
Predsednik Pokreta socijalista Aleksandar Vulin poručio je opoziciji da je ćutala i uživala u prostaklucima i uvredama lidera PSG Sergeja Trifunovića. Vulin je dodao da se sada „ono što su sami ‘hranili’ vratilo da ih ujede“.
Trifunović je, naime, na protestu opozicije u Novom Sadu za lidera Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenada Čanka rekao da je „teško đubre“, i da su i on i lideri Liberalno demokratske partije Čedomir Jovanović i Socijaldemokratske partije Srbije Rasim Ljajić lažni opozicionari. „Dok je Trifunović psovao i vređao (predsednika Srbije Aleksandra) Vučića, njegovu porodicu, (premijerku) Anu Brnabić, svi su ćutali i uživali u prostaklucima i uvredama. Kada Trifunović pljuje po Vučiću ili njegovim saradnicima tada ćute udruženja, ćute političke partije starog i novog DOS-a, jer su svi oni zadovoljni što su pronašli prostaka koji je dovoljno prizeman da umesto njih izgovori sve što oni misle“, naveo je Vulin u saopštenju za javnost. On je dodao da je sada „prostak počeo da vređa njih, sada je svoju mržnju počeo da prosipa i po kolegama iz opozicije“.
Uvek je, svih ovih godina unazad, postojao „neki Trifunović“ u redovima opozicije. I bio zadužen da na prizeman i prostački način vređa vlast, ko god bio na vlasti. I da mu se to prašta, jer – zaboga – demokratija je to. Svako ima pravo da kaže ono što misli. Demokratija, međutim, ne podrazumeva i obrnuti proces. Da i vlast izvređa opoziciju, ako joj se prohte……..
Ne bih sada da navodim definicije demokratije, ima ih dosta – filozofskih, socioloških, svakojakih – ali mislim da je definicija demokratije koja se „zapatila“ na ovim prostorima raritet u svetu. Kod nas je demokratija samo ono što ja mislim, to što što ti misliš…….to ruši demokratske procese i smeta razvoju moje demokratije.
Ne govorim sada o Sergeju Trifunoviću, govorim o svim Sergejima u proteklom periodu. O preriodu, recimo, kada su demokrate dolazile na vlast. I bile na vlasti. Čik misli drugačije no što oni misle. Odmah si „komunjara, ostatak starog režima, koji ruši demokratske procese.“ Ne postoji način da se čovek odbrani da nije, i da je to što izgovara njegov stav i mišljenje. Kakav stav, kakvo mišjenje, koje se ne poklapa sa mišljenjem demokrat? To što „mislilac“ biva žigosan, najmanje je što može da mu se dogodi. Posle toga biva prezren od svih „novokomponovanih demokrata bez stava“, pa onda biva proganjan, i na kraju u najboljoj varijanti smešten na neko radno mesto daleko ispod njegovog ranga, a ako je malo „žešća komunjara“, onda bogami i popije otkaz, čim „glasnogovornici demokratije“ dođu na vlast.
Zato se treba bojati Trifunovića i njemu sličnih. Ljudi koji izgovaraju prostakluke, prostakluke i sprovode u delo. Obračunavaju se sa svima, koji nisu na njihovoj strani.
Ima i danas živih svedoka za sve navedeno. Dovoljno je samo spomenuti „krizne štabove“ u vreme dolaska demokrata na vlast, mnogima će se kosa dići na glavi.
Brzo mi sve zaboravljamo, slabo poredimo, još manje analiziramo. Kada bismo to činili, sve bi bilo drugačije. Razumnije bi gledali na stvari – na vlast i opoziciju. Uz konstataciju da ni jedna strana nije bez loših osobina u svom ponašanju. Ajmo da izvagamo u kojoj meri kod koje strane mogu da prevagnu dobre ili loše osobine. Pa da onda sudimo o njima. Ovako, kako mi u Srbiji činimo – uvek će prevagnuti neki Trifunovići, zato „što baš umeju da im ga kažu“.
03.Mart
