Gradski Portal 018 – 02.02.2019
Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić izjavio u Bukureštu da je uverenje svih država kandidata za članstvo u EU da dijalog Beograda i Prištine treba da bude nastavljen i da takse na robu iz centalne Srbije i BiH treba da budu što pre ukinute.
„Niko se nije javio sa rečima opravdanja za jedan takav potez Prištine.” , rekao je Dačić. Niko se, medjutim, nije ni mnogo potreso zbog toga. Jer da jeste, nesto bi preduzeo.
Postoji prostor za „malu“ kreativnost i fleksibilnost SAD u postizanju konačnog rešenja kosovskog pitanja I to daje neku vrstu nade da je realnije da će se stići do kompromisa, kažu politički analitičari.
Kreativnost I fleksibilnost SAD? To do sada jos nismo culi. Ali mala kreativnost I fleksibilnost, da nam se od njihove dobrote slučajno ne zavrti u glavi.
Čudna je stvar politika. I mnogo komplikovana. Treba joj vremena, mnogo ljudi, puno razgovora i koječega još, da bi pronašla i najobičnije rešenje. Običnom čoveku ništa nije jasno. Ako je onim silnim pametnim svetskim glavama potrebno onoliko vremena da razreše pitanje jednog malog Kosova, šta li tek ostaje za rešavanje krupnih pitanja i sukoba između velikih sila. Mereći po, ovom našem slučaju, biće im potrebne decenije i decenije.
Biće, ipak, da oni rešenje znaju od samog početka. Ali puštaju male jadnike da se peku na žaru, da mole i preklinju, da lobiraju po svetu misleći da su stvarno važni, da lažu i mažu iznova svakoga dana svoj narod i da, u krajnjem, budu krivi zbog loše donetog rešenja.
Jer pitanje Kosova će biti razrešeno po meri i volji onih koji kroje sudbinu čitavog sveta. Njima smo mi samo usputni kamenčić koji
moraju da šutnu, a preskaču ga jer ih ne ometa u kretanju. I dok oni preskaču, glume i smeju se u novinarske kamere, mi se preznojavamo i mučimo u uverenju da će se naša muka kadć-tad isplatiti.
Suština priče je u tome da nikako drugačije i ne može. Kad si mali i nejak, moraš da se skloniš, pokloniš i sagneš. U protivnom , bićeš zgažen i pregažen, i neće te biti. A oni će nastaviti svojim putem, ko da se ništa nije desilo.
Iskustva imamo, i to debelog, kad podigneš glavu pa se kuražiš. Kad kažeš NEĆU i NE MOŽE TAKO. Onda dobiješ „milosrdnog anđela“ da te „spašava“ od bolesti, od koje boluješ. I da ti dodatno soli pamet, i da te naziva kojekakvim imenima, i da te proglasi najgorim narodom na svetu.
Ako nije tako, samo recite da nije tako i recite kako je. Možda će to pomoći da bolje razumemo sami sebe, ne uništavajući se međusobno, ako nas već drugi satiru.
02.Februar
