Gradski Portal 018 – 13.01.2019
Ove sedmice, tačnije 10 januara, obeležen je Svetski dan smeha. „Smeh je najbolji lek“, krilatica je s kojom je Indijac Madan Kataira 1998. utemeljio Svetski dan smeha koji se slavi dva puta godišnje, 10. januara i 2. maja, i dokazao da je smeh najbolji lek protiv mnogih bolesti, prvenstveno protiv stresa koji je u savremenom načinu života u svakodnevnom porastu. Cilj Svetskog dana smeha je da podstakne ljude da se što više smeju jer će se osećati bolje, rasteretiti stresa, smanjiti brige i depresiju i tako ojačati imunitet, poručuju brojni naučnici i lekari koji ističu kako treba da se smejemo svakoga dana…….a onda sledi truć-truć i bla-bla, poput recimo “zvonki smeh povećava stvaranje limfocita i aktivnost ćelija koje ubijaju tumorske ćelije.”
Smeh je, dakle, lekovit. Al čemu brate da se danas nasmeješ? Možes da se narugaš, ali da se nasmeješ zvonko, iz srca, onako iz stomaka….. pa da ti suze krenu na oči, malo teže.
“Smeh je najbolji lek protiv mnogih bolesti, prvenstveno protiv stresa koji je u savremenom načinu života u svakodnevnom porastu” – kaže. Znači, u današnjici je smeh potrebniji nego ikad. A mi, baksuzi, nećemo da se smejemo, svesno nećemo sami sebi da pomognemo.
Udubim se u razmišljanje i, uz natčovečanske napore, ne mogu da se setim nekog zdravog smeha u skorijoj prošlosti. Živimo li mi to, ili životarimo? Imamo li osećanja vezana za radost, ili su nam briga, tuga, strah….nadjačali sve što je vezano za sreću? “Kakvo ti je jutro, takav će ti biti i dan” –kaže stara izreka. A kakvo vam je jutro kad se probudite? Šta vam prvo pada na pamet kad otvorite oči? Imate li štogod, čemu možete da se radujete u danu koji dolazi, za šta možete da se uhvatite i jedva čekate da se dogodi?
Je li život, zaista, toliko grozan ili smo mi postali drugačiji?
Činjenica je da većina nas teško živi. Ali je i činjenica da ne umemo više da se radujemo malim stvarima. Da sitnice više ne mogu da nas usreće. Ne umemo da se smejemo nekim običnim dogodovštinama, ne umemo
da se opustimo, da živimo i uživamo u trenutku. Ne umemo, čak, ni da komuniciramo.
Razmislite malo! Kad ste poslednji put sreli nekoga ko je priču započeo rečima “da ti ispričam šta mi se lepo dogodilo”, “da ti kažem lepu vest”…..ne, svako će ti priču početi problemom koji ima, u najgorem slučaju vešću o tome ko je umro.Pa deluje kao da ljudi ranije nisu imali problema, kao da ranije nisu umirali, kao da im se ništa lose nije događalo.
Biće, ipak, da je problem u nama. U našoj nezajažljivoj želji da imamo što više i živimo što bolje…..da se približimo životima onih, koje gledamo na televiziji, za koje mislimo da su srećni do neba i nazad, koji se smeju i iritiraju nas svojom srećom. Kako da se smejemo pobogu, kad smo nesrećni?
U savremenom informatičkom dobu zaštitnici smeha su popularni smeško i smajlić, okrugla lica koja u sms porukama i mejlovima pokazuju osećanja onoga ko piše. Dobijes „smajlića” sms porukom, pa misliš da je onaj tamo srećan. Pošalješ i ti njemu, pa i on to isto misli. Ne čujete jedan drugom glas, ne pogledate se u oči, ne nasmejete se…..prosto odglumite sreću i smeh.
Dobro je što je Svetski dan smeha samo dva puta godišnje. Da je drugačije, teško da bismo izdržali 365 dana u godini da se smejemo. Osim toga, ljudi bi pomislili da smo malo „šenuli”.
13.januar
