Borba protiv HIV-a u Srbiji poslednjih godina beleži pomake – stigma je manja nego ranije, mada ipak prisutna, terapija je savremena i lako dostupna, a zdravstveni radnici ističu da se uz pravovremeno lečenje može živeti potpuno kvalitetno i bez ograničenja. Ipak, predrasude i strah i dalje postoje, posebno u manjim sredinama, gde se deo pacijenata odlučuje da terapiju nastavi u drugim gradovima kako bi izbegao prepoznavanje.
Stručnjaci naglašavaju da je upravo podrška zajednice presudna, jer osobe koje žive sa HIV-om nisu krivci i ne smeju ostati izolovane. Preventiva se takođe menja – zahvaljujući savremenim terapijama, na primeru Londona se može videti da je broj novih HIV slučaja, među visokorizičnim seksualnim odnosima – među muškarcima koji imaju seks sa muškarcima, manji, čak i u odnosu na heteroseksualne osobe.
„Terapija je danas svedena na jednu tabletu dnevno, i to radi 99 posto ljudi. Fokus danas je na stigmi, da bismo ostale ljude nagovorili da dođu da se testiraju. Imamo nekoliko stotina, po nekim procenama, koji nisu otkriveni. Moramo da dođemo do tih ljudi, da ih osnažimo da se testiraju. Terapija je dobra, lagana i nema velikih sporednih efekata, ne postoji razlog da se ne testiramo, makar jednom u životu. Mišljenje – ako idete da se testirate po automatizmu ste gej ili seksualni radnik ili intravenozni narkoman – to više nije slučaj”, ističe Aleksandar Nikolić, iz Udruženja „Potent”.
Zvanični podaci pokazuju da je u Srbiji od početka godine do kraja novembra registrovano 99 novootkrivenih slučajeva HIV-a, uglavnom u fazi kada bolest još nije razvijena. Upravo je „Potent”, u više gradova u Srbiji, otkrio oko trećinu. Nikolić dodaje da je skrining testiranje anonimno, prijatno i oni koji se testiraju nemaju susret sa drugima.
U Nišu je situacija stabilnija – u Nišavskom i Topličkom okrugu u toku ove godine potvrđene su dve nove osobe koje su već razvile AIDS, ali se u decembru, zbog intenzivnijeg testiranja, očekuje blagi porast broja novoobolelih.
„Prioritet, kada otkrijete osobu sa HIV pozitivnim statusom da se momentalno krene sa terapijom lekova, koji su najsavremeniji u Srbiji i koji omogućavaju da se virus više ne razmnožava u organizmu, da pojača imuni status osobi koja je HIV pozitivna. Virus ne možemo da ubijemo u organizmu, samo on nije više detektabilan i ta osobe više ne može da prenesi HIV nekoj drugoj osobi, čak iako imaju nezaštićeni seks. Pre toga je važno da uradimo puno toga da neko ne bude HIV pozitivan, pogotovo što HIV pozitivnost nije vezana za rizične grupe – ne možemo više reći da je jedna grupa u problemu, svi smo u toj priči. Jedino možemo da govorimo o rizičnom ponašanju”, navodi Čedomir Šagrić iz Centra za promociju zdravlja Instituta za javno zdravlje Niš.
Oni ocenjuju da je situacija danas mnogo povoljnija nego ranijih godina, kako u terapiji, tako i u prihvatanja u društvu, stigma je ipak i dalje prisutna.
„U dobrom smo smeru krenuli, sad treba taj mali broj ljudi, koji je ostao, koji nije novootkriven, da ih osnažimo da se testiraju. Mislim da u malim gradovima situacija nepovoljnija. Tu postoje ljudi koji su HIV pozitivni, koji se nikad nisu testirali. Ljudima je lakše da umru, nego da saznaju da su HIV pozitivni. Kao savetnik dobrovoljnog poverljivog savetovanja i testiranja pričao sam sa stotine ljudi i čuo sam neverovatne priče. Neki se prvi put testiraju u 50. godini”, dodao je Aleksandar Nikolić.
Poseban izazov ostaje rad sa mladima. Edukatori u školama često se susreću sa generacijama koje nemaju nikakvo predznanje o HIV-u i sidi, pa informacije ponekad mogu izazvati strah.
Informisanje, dostupno testiranje i destigmatizacija ostaju ključni koraci u borbi protiv ove bolesti.
