Gradski Portal 018 – 07.04.2019
Preminula devojka koja je pala sa zgrade u Nišu. Do pada je došlo sinoć oko 19 časova u Čarnojevićevoj ulici, kada je slučaj prijavljen policiji. Devojka je pala sa visine od 15 metara.Prema nezvaničnim informacijama, ona je na krovu zgrade sa društvom snimala video za društvene mreže.
Malo ko o tome ozbiljnije govori, a selfiji i snimanje za društvene mreže su postali opasnost po život. A počeli su kao zabava za mlade.
Želja da se napravi što zanimljiviji i izazovniji selfi odnela je 259 ljudskih života između 2011. i 2017. godine, rezultati su istraživanja američke Nacionalne medicinske biblioteke.
Istraživači su preporučili da se uvedu „zone zabranjenog selfija“ na opasnim lokacijama kako bi se umanjio broj žrtava. Te lokacije su vrhovi planina, visoke zgrade, kao i jezera. Najčešći uzroci smrti prilikom snimanja selfija su davljenje, transportne nesreće i pad sa visine ili u vodu. Takođe, smrtni ishodi su česti usled napada životinja, udara struje, kao i zbog vatrenog oružja i vatre.
U ovoj studiji istraživači su koristili medijske izveštaje radi prikupljanja podataka. Oni su utvrdili da su nesreće prilikom pravljenja selfija najčešće u Indiji, Rusiji, SAD i Pakistanu, kao i da su 72,5 odsto žrtava muškarci.
„Istinska veličina ovog problema je potcenjena. Prema tome, veoma je važno da se proceni istinsko stanje, uzroci i razlozi zbog kojih dolazi do smrtnog ishoda u takvim slučajevima, kako bi se moglo intervenisati na pravi način“, navodi se u saopštenju.
I opet se, kao I u svim drugim slučajevima, bavimo posledicama, a ne uyrocima. lečimo, a ne sprečavamo.
Niko se ne protivi novinama koje donose savremene tehnologije, i mogućnostima koje pružaju u svemu, pa I u zabavi. A pravljenje selfija i klipova za društvene mreže postalo je mladima omiljena zabava. Zabava koja, ponekad, može da ih odvede u smrt.
Ne zalazeći previse u suštinu ove, u novije vreme vrlo rasprostranjene pojave, slobodno možemo da kažemo da su mladi u želji da se istaknu u nečemu, potpuno zastranili. Otisnuli se u nešto, što ne donosi ama baš nikakav benefit, a ima million negativnih posledica. Tragičan događaj, poput ovog sinoć u Nišu samo je vrh takvog zastranjivanja.
I niko da upozori, niko da ne ukaže na štetnost ovakvih pojava. Niko da se ozbiljnije zamisli nad njima. Naprotiv. Roditelji i najmlađe dece prvo šta urade, kada dete malo nešto razazna, to je da mu tutnu mobilni u ruke da se njime zabavlja. Mirni roditelji, a detetu zabavno, pa i ono mirno. A ishod takve zabave sutra I prekosutra, može da bude i tragičan.
O sitnim štetama ovoga puta neću. A ima ih million – počev od “zatupljivanja” dečjih umova, preko odvlačenja pažnje od korisnijih aktivnosti za njih, sve do blamaže I negativnog konteksta u svemu onome što rade.
I opet kažem – nisu kriva deca, krivi su odrasli. Zato što im je daleko lakše da decu prepuste savremenim varijantama zabave, od onih zastarelih u kojima imaju mogućnosti da se sa roditeljima druže, da od njih nešto nauče i da odrastaju sa ljudima, a ne sa mašinama.
Problem je tek u povoju, a o njegovim posledicama ćemo tek razmišljati u budućnosti, u kojoj deca neće znati da govore, neće znati da se druže, da vole, u kojoj će prestati da budu ljudska bića. Nama je sada lako, a
njima će sutra biti teže. O tome niko od odraslih ne razmišlja. Naprotiv, i sami se upuštaju u ovu igru puštajući stvari da se kotrljaju nizbrdo.
7.April
