Čelnica krajnje desnice i bivša novinarka Đorđa Meloni na korak je do toga da postane premijerka Italije.
Na izborima u nedelju najviše glasova otišlo je desničarskoj koaliciji koja je ranije postigla dogovor na osnovu kog će stranka sa najvećim udelom glasova među njima dobiti pravo na mesto šefa države.
Desničarski savez – sastavljen od Italijanske braće Đorđe Malon, pokreta Forca Italija Silvija Berluskonija i Lige Mateea Salvinija osvojio je, prema preliminarnim rezultatima, između 41 i 45 posto glasova.
I tu priča počinje pre početka. Kako to obično biva u svim zemljama sveta, uključujući i našu. Svi žele promene, a kada se promene dogode, onda žarko žele da svi pobede. Svi se kunu u demokratiju, a kada narod kaže svoje, e onda to nije demokratija.
Đorđu Meloni razapinju svi, evo već nekoliko dana. Pa kaže da je “Malon kontroverzna ali i vrlo predvidiva figura italijanske političke scene. Desničarski pogled na svet je navodno rezultat inata zbog oca komuniste koji je, kada je bila mala, napustio nju i majku zarad mlađe žene.” Može biti, a i ne mora. Biva, međutim, jer se svi ovih dana trude da pronađu i najsitnije sitnice iz njenog života, koje mogu da je nacrne. I da se na osnovu tih sitnica zaključi kako je ona propast za Italiju.
Najteža optužba je da pripada stranci koja je fašistička.
„Njena partija nije fašistička.Fašizam znači prigrabiti moć i uništiti sistem. Ona to neće uraditi, a ne bi ni mogla. Ali postoje krila u njenoj partiji povezana sa neofašističkim pokretom. Ona se oduvek kretala negde između.“, kaže Đanluka Pasareli, profesor političkih nauka sa rimskog Univerziteta Sapijenca.
BBC Sada, kao jedina većinska partija koja nije bila deo vlade nacionalnog jedinstva Marija Dragija, predviđa se da će Braća Italije osvojiti oko 26 odsto glasova, a njen savez sa Silvijom Berluskonijem i ultradesničarskom partijom Liga bivšeg ministra unutrašnjih poslova Matea Savinija ima velike šanse da osvoji većinu u oba doma parlamenta. Images
Ali iako je radila na tome da umiri italijanske zapadne saveznike, na primer, energično podržavajući pro-ukrajinski stav Dragijeve vlade, njena tvrdokorna konzervativna socijalna politika brine mnoge. „Da – prirodnoj porodici, ne – LGBT lobijima!“, grmela je na nedavnom mitingu španske ultradesničarske stranke Voks. Ona je pozvala na pomorsku blokadu Libije kako bi se sprečili dolasci brodova sa migrantima.
Meloni je opasnost po demokratiju, tvrde glasnogovornici i autori ružnih tekstova o njoj.
„Meloni nije opasnost po demokratiju, već opasnost po Evropsku uniju“, kaže profesor Pasareli, koji je stavlja u isti koš sa nacionalističkim liderima Mađarske i Francuske. Ona je na istoj strani kao Marin Le Pen i Viktor Orban. I ona želi ‘Evropu nacija’, gde je praktično svako prepušten samom sebi. Željom da postane prva premijerka Italije ona je potvrdila vlastiti ženski identitet, ali, smatra profesor Pasareli, na vrlo mačo politički način.” Za njene saveznike, ona će predstavljati radikalnu političku promenu preko potrebnu Italiji, imajući u vidu dugu ekonomsku stagnaciju zemlje i društvo koje se doživljava kao gerontokratija. Roberto Saviano, italijanski publicista kaže da Đorđa Meloni predstavlja opasnost za demokratsku ravnotežu u Evropi. Njeno vođstvo izgleda kao suprotnost onome što je Italiji potrebno – i to ne samo u ovom teškom trenutku.
Postoje, međutim, i oni koji kažu da pobeda Đorđe Meloni, predstavlja poraz arogantne evropske politike. Zbog toga je briselska administracija veoma zabrinuta, a Ursula fon der Lajen je najavila određene mere protiv italijanskog naroda u slučaju ovakvog spleta događaja. Onako, baš evropski i demokratski.
Pre će biti da se nešto menja i u Evropi, i u svetu. Građani zemalja Evropske unije, narodčito onih na zapadu Evrope napuštaju polako sadašnji koncept funkcionisanja država, pa i same EU. Ponovo dolaze do izražaja nacionalni identitet i hrišćenske vrednosti.
Desni točak je počeo da se okreće. Pored Švedske gde je desnica pobedila, istorijskog rezultata desnice (Marine Le Pen) u Francuskoj i tradicionalno desno orjentisanim državama Evropske unije na istoku, plus Mađarska i Viktor Orban – očigledno je da građani zemalja Evropske unije polako okreću leđa dosadašnjem sistemu. Tome je u mnogome doprinela “demokratski” vođena sanitarna kriza tokom pandemije Korona virusa, odnos Evropske unije prema Rusiji i posledice tog odnosa koji osećaju građani, neuspeh migrantske politike i nametanje briselskih odluka suverenim zemljama.
Dakle, točak istorije se okreće. U drugom smeru. I normalno je da vladarima sveta, rodonačelnicima nakaradne demokratije i svetskim policajcima – to ne odgovara. Mogu samo da plaču, jer ono što se trenutno u svetu događa i jeste prava demokratija. Đorđa Meloni je samo sitno kamenče koje šutiraju, ali od toga neće imati veliku vajdu. Svet se menja, dopadalo se to nekom ili ne.
28. septembar
